четвртак, 16. новембар 2017.

XII САЈАМ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА


Свечано отварање XII Сајма етно хране и пића заказано је за 22. новембар у 11 часова у Етно дворишту хале 3 Београдског сајма. Сајам траје до 25. новембра 2017.
 


САЈАМ И УЧЕСНИЦИ



Сајам етно хране и пића је најзначајнија регионална смотра произвођача репрезентативних традиционалних производа намењених тржишту у Србији и региону Југоисточне Европе.




Нa XII Сајму етно хране и пића на појединачним или групним штандовима представиће се више од 2.000 различитих прехрамбених производа, карактеристичних за ужа географска подручја, најчешће ручне израде и од органски гајених сировина, који се праве по посебној рецептури и у ограниченој количини за тржиште (тзв. национални специјалитети). Произвођачи се представљају уз подршку Привредне коморе Србије и Задружног савеза Србије,  државних институција  локалних самоуправа, удружења, туристичких организација  и самостално.

Осим произвођача хране на Сајму етно хране и пића, као што је била пракса и предходних година, представиће се и произвођачи опреме за чување и паковање традиционалних производа.

Поред домаћих на  Сајму етно хране и пића очекује се учешће произвођача из  Грчке, Индије, Републике Српске и других земаља.


ПОКРОВИТЕЉИ 



Покровитељи манифестације су Министарство пољоривреде, шумарства и водоприврде Републике Србије и Град Београд. Подршку у организацији пружају Привредна комора Србије и Задружни савез Србије.

ЦИЉЕВИ САЈМА – УТЕМЕЉЕЊЕ РОБНЕ МАРКЕ ЕТНО ПРОИЗВОДА



Основна пословна идеја ове сајамске манифестације садржана је у  слогану - Утемељење робне марке етно производа, што значи обезбеђивање тржишних, маркетиншких и институционалних услова да бројни традиционални, аутохтони и производи са  географским пореклом, припремани у складу са вековном традицијом и оригиналним укусима,  постану признате робне марке. На тај начин афирмишу се традиционални производи као прворазредни тржишни и извозни артикал.

Такође, манифестација је у исто време промоција бројних производа у функцији туристичке понуде. То подразумева повећање броја производа са заштићеним географским пореклом, попут лесковачког ајвара, качарског меда, хомољског меда, дуван-чварака, футошког купуса, пиротских пегланих кобасица, вурде, банице, вртке,   различитих џемова, слатка, китнкеза, киселе зимнице, сувомеснатих специјалитета, млечних производа, сирева, меда, чајних мешавина, сушеног воћа, пекарских производа, вина, ракије... којима је потребан системски стимуланс како би  постали бренд - робна марка и профитабилан извозни артикал. 



Сајам етно хране и пића свакако је заслужан за повезивање бизниса и традиције исхране, самим тим што пружа могућност компарације модерних кулинарских и гастрономских трендова наспрам традиционалних и аутохтоних прехрамбених производа, односно хране и пића са ужих географских подручја, који се праве по посебној рецептури и у ограниченим количинама за тржиште.

Веома важан аспект манифестације је и  представљање произвођача ради закључења купопродајних уговора са потенцијалним купцима из Србије и иностранства, проналажење инвеститора за производњу, амбалажу и пласман етно производа, едукација произвођача из области стандардизације, упознавање тржишта са специфичним производима и промоција етно хране и пића и традиционалног начина припремања прехрамбених производа као дела културног идентитета народа.

Један од најатрактивнијих сегмената приредбе је представљање и промоција органске хране, пића и природне воде, као и њиховог еколошког третмана, опреме за производњу и чување.

КОМЕ ЈЕ САЈАМ НАМЕЊЕН



Интересовање за овај сајам из године у годину је све веће што се тиче излагача и посетилаца, поготово у сегменту пословних посетилаца, којима је ова сајамска манифестација првенствено и намењена. Ради се о дистрибутерима, добављачима хотела и трговинских ланаца, власницима ресторана, трговинских радњи или шефовима кухиња, професионалним гастрономима, купцима из иностранства, а све како би се упознали са асортиманом, укусом и ценом специјалитета које могу уврстити у властиту пословну понуду.

учесника и излагача се очекује се креативност и ангажованост по питању презентације производа. Приметно је да су критеријуми на које треба одговорити све виши, те је неопходно да презентација буде увек све боља а понуда шира, да се инсистира на лепшој и функционалнијој амбалажи, квалитетнијој реклами итд. Тако Сајам етно хране и пића, који је заслужио статус референтне сајамске манифестације те врсте у овом делу Европе, има за циљ и да едукује  учеснике сајма и помери границе.

ПРАТЕЋИ И РЕВИЈАЛНИ ПРОГРАМ



У оквиру Сајма етно хране и пића организује се  је богат стручни и пратећи програм, у оквиру којег се представљају произвођачи и теме од значаја за унапређење и заштиту традиционалне производње. На штандовима регионалних комора и у етно–дворишту се организује читав низ промоција етно производа.
Значајан део пратећег програма је већ традиционална и по свим мерилима изузетна Изложба рукотворина, а последњег дана сајма најављена је популарна Ревија торти, у организацији часописа "Моја практика".
                                                             
НАГРАДЕ



Жири састављен од еминентних стручњака у препознавању најквалитетнијих производа и произвођача који су постали или треба да постану нови "српски брендови" - оцениће експонате у више робних група и подгрупа и доделити заслужене дипломе и признања, а најбољем међу њима највише годишње  признање - „САЈАМ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА  - РОБНА МАРКА ИЗ СРБИЈЕ  2017. ГОДИНЕ“.


СЕРВИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ




22-25.11.2017.

Хала 3 Београдског сајма


Сајам ће бити отворен сваког дана од 10 до 19 часова, последњег дана до 17 часова.

За пословне посетиоце улаз је бесплатан, уз попуњавање регистрационог листа.

За остале заинтересоване грађане улазница кошта 250 динара, за групне посете 150 динара. Цена паркинга је 100 динара по сату.

среда, 15. новембар 2017.

Пронађено вино старо 8.000 година



Научници су рекли да су у комадима грнчарије старим 8 хиљада година пронашли остатке вина, што је најранији доказ прављења овог пића. На посудама из доба неолита види се украс у облику грожђа и мушкарац како игра.



Посуде са остацима винске мешавине пронађене су на дви локације (Гадачрили Гора и Шулаверис Гора) 50 километара јужно од Тбилисија, јавља Би-Би-Си.

Претходно је најранији доказ прављења вина био на грнчарији која датира пре око 7 хиљада година и која је пронађена у северозападном Ирану.

"Верујемо да је ово најстарији пример доместикације дивљег грожђа у евро-азијском простору и то само ради производње вина", рекао је један од аутора студије Стивен Батјук, истраживач са Универзитета Торонто.


уторак, 14. новембар 2017.

IX Festival srpskih vina u Lazarevcu / Vino je naše naoružanje



 

Lep dan, subota i državni praznik, Dan primirja u Velikom ratu 11 novembar 2017. privukao je veliiki broj posetilaca na XI Festival srpskih vina u Lazaervcu. Nakon prve održane manifestcije pre devet godina, Festival srpskih vina u Lazarevcu postao je događaj o kome se priča. Jedan od najomiljenijih festivala vina kako kod publike, tako i kod izalgača. Ove godine u novom, većem prostoru- nova hala Sportskog centara Kolubara, Hilandarska 1, Lazarevac.

 
 
 

Pojavilo se  više od sedamdeset vinara iz Srbije, među kojima su bile Radovanović, Aleksić, Pusula, Stemina, Slou vajn, Galot, Despotika, Doja, Budimir, Arsenijević, Milanov podrum, Đorđe,  Maralj, Todor, Tonković, Mačkov podrum, Do kraja sveta, Komuna, Kiš, Izba Jovanović, Toplički vinogradi, Čokot,  Živković, Art vajn, Vinum, Malča, Gajić,  Dajić, Yotta, Čiča... 

 

Pored ekipe lazarevačkih vinara (Milovanović, Carpe Diem, Dimitrijević,  Zorča) i velike palete iz svih krajeva Srbije, svoja vina ponudili su i manastiri sa svojim vinima - te smo premijerno mogli da probamo vina  Vinarije Hilandara (Ružica 2016 (merlo), Hilandar 2012 (merlo-kaberne sovinjon i kaberne fran), Savino polje 2010 (merlo-kaberne sovinjon i kaberne fran)). Pored vina tu su bili izloženi i sirevi i suvomsenati proizvodi radi potpunijeg ugođaja. 

 

Bilo je tu mnogo znanaca,  ali i nekih novajlija, poput Podruma Magaza iz Velike Drenove  kod Trestenika, koji su bili prijatno iznenađenje (tamjanika, šardone, merlo), Trilogija, bitik vinarija na pola puta od Aranđelova ka Topole (šardone, roze merlo, crvena kupaža merlo-kaberbne fran). 

 

Kod Botunjca smo probali Jagodu 2017, nismo odoleli ni pino – noaru. Kod Aleksićki penušavac Biser. Vinarija Grabak izu Vrnjačke Banje imala je zanimljiv kaberne ali je drvo bilo izraženo (neko je čak upotrebio izraz „fosna“).  Vinarija Yotta ponudila je Grizling (grašac), prokupac i kaberne sovinjon. Kod Art vajna smo svratili na merlo. Kod Radovana  (Čokot) svratili smo na tamjaniku i prokupac, a kod Kiša na portugizer. 

 
 

понедељак, 13. новембар 2017.

Dan mladog portugizera


Jubilarni deseti put obeleža se Dan mladog portugizera!

 

Po tradiciji se trećeg četvrtka u novembru svuda u svetu nizom manifestacija i svečanosti obeležava otvaranje prvih buradi i boca sa mladim vinom, te će i ove godine 16. novembra od 17 časova svi građani i gosti Novog Sada moći da uživaju u Danu mladog portugizera.

Sve posetioce očekuje besplatna degustacija, muzika tamburaša, nastup tango plesača.... 

Proglasiće pobednika na konkursu za najlepšu pesmu o vinu. Ove godine prva nagrada ide u Beograd, druga u Zadar i treća u - Vlasotince!

Proglasiće i novog Viteza portugizera, ove godine to će biti Jovan Maljoković, čuveni džez muzičar.



A za sve one koji ne mogu doći u Novi Sad pobrinuli preporuka je da posete bilo koji od nekoliko desetina lokala širom Srbije u kojem će biti promocija ovogodišnjeg prvog vina!

недеља, 12. новембар 2017.

XII SAJAM ETNO HRANE I PIĆA




Od 22 – 25. novembar 2017. godine na Beogradskom sajmu tradicionalno se dešava - Sajam etno hrane i pića (ovaj je 12!), regionalna smotra prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.


Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje.

Cilj je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda.