TCA, šta to vinu sreću kvari?

Probajući i vršeći evaluaciju vina, na jednoj od mnogobrojnih vinskih manifestacija, moj drug i čovek od kojeg sam dosta toga naučio o vinu reče mi: 

„TCA! Osećaš li?“

Iza nas je bilo ipak par sati degustiranje vina i njegovu nesuvisnu izjavu pripisao sam iscrpljenosti. Ali, majku mu, on nikad ne bulazni, nikad nije ni pripit! Kako izražena senzorika u mladića!

"Misli li on, možda, na THC?"

Ko se nije susreo sa ovim izbornim predmetom, ne sme se, nipošto, zvati akademskim građaninom, pa makar diplomu i kupio!

"Misli li, pritom, na opojnost vina, pa koristi metaforu, ili mi suptilno sugeriše na diskretne note vutre, gandže, mare?" bio sam u žešćoj dilemi. Pitanja bez odgovora rojila su mi se u glavi.

 

Pa o čemu se, onda dođavola, radi?

Kao i svaki dokoni Japanac, Hiroko Takeuchi, sa Univerziteta u Osaki, eksperimentisao je na insektima i ljudima sa TCA i došao da zaključka da TCA narušava i kvari ukus vina, te koitus vinoljupca i vina opasno dovodi u pitanje.

A šta je taj TCA i kako nastaje? 

Pluta je prirodni proizvod, sastavljen od polimera (a niste voleli hemiju, a?) kao što su suberin, celuloza, lignin i odredeni voskovi. Nećete verovati, ali u plutanom čepu žive i neke gljivice (Aspergillus, Penicillium., Actinomycetes, Botrytis cinerea, Rhizobium ili Streptomyces). Pametne, reći ćete, znaju gde da se nasele. Gljivice-vinoljupci!

E kada te vesele spodobe dođu u dodir sa hloridima u vinu, one puste TCA. Prepoznaćete ga, ako vas miris vina asocira na pokisli karton (miris kartonske kutije u kojoj je boravio ker sa problematičnom bešikom) ili na buđ. Procenjuje se da je čak 10% svih vina flaširanih plutom zaraženo sa TCA. Sa porastom količine alkohola u vinu miris je intezivniji. 

Eh, gljivice, pijane ste i uTCAle ste se! 

Ima li leka od ove vinske pošasti? Ima li efikasne vakcine koja će da istebi te raspojasane gljivice? 

Zbog ove neprijatnosti, poslednjih godina traga se za onom vrstom čepa, koji će sa vinskog trona da, što bezbolnije, zameni klasičan plutani čep. 

 

Kako bi se iz pluta uklonio TCA, pluto se melje u brašno i iz njega se uklanjaju svi drveni delovi, kako bi se dobila čista plutena masa. Tada se granulat, tehnikom Diamant, u posebnim uslovima, izlaže dejstvu ugljenika u suprakritičnom stanju, u agregatnom stanju u kojem ugljendioksid nije ni u tečnom ni u gasovitom stanju. To ne rešava problem, ali ga drastčno smanjuje. Druga tehnika naziva se Revtech i pri njoj se primenjuje parna destilacija.

Ovim postukom količina TCA u pluti smanjuje se na manje od 0,5 nanograma po litri, što je skoro zanemarljivo i nemerljivo.

U borbi protiv TCA razvili su se silikonski i metalni navojni zatvarač. Oni su ušli u široku upotrebu u zemljama novog sveta. Evropa je još uvek, manje-više tradicionalna i konzervativna.