среда, 22. јун 2016.

Wine Identity - Smederevka Masterclass - Jedan grad, jedno grožđe, jedno vino




U subotu, 18 juna, samo dan pre posete kineskog predsednika obreli smo se u Smederevu. I dok je on trebao da se bavi s čeličanom i gvožđem, razlog našeg okupljanja bila je sorta istoimenog grožđa pretočena u istoimeno vino. Smederevo, srednjovekovna prestonica Srbije, grad istorije i grožđa sa pravom je odabrano za ovo vinsko dešavanje. Drugačije, jednostavno, nije moglo! Nije ni trebalo!



Wine Identity, tj. Tomislav Ivanović i Igor Luković organizovali su, posle uspešnog prvenca posvećenog prokupcu, radionicu pod nazivom Smederevka Masterclass. 

Po poslednjem popisu iz 2003. godine Smederevaca ima 70 hiljada. I dok se smederevci lože, smederevka je, jamačno, u vinogradu. Pronađe se tu i tamo i u bocama. Prosto je neverovatno, ali istinito da Turistička organizacija Smedereva ne koristi ovu sortu grožđa i vino za sopstveno brediranje i pozicioniranje.  

 Čas prvi -Predavanje o istoriji, značaju i potencijalima ove balkanske autohtone sorte

 


Prisustvo vinove loze u smederevskom kraju seže u daleku prošlost, u vremena Ilira, Tračana i Kelta. Despoti Stefan Lazarević i Ðurađ Branković još u XV veku su podizali zasade vinove loze u ovim krajevima. Tradiciju nastavlja knez Miloš Obrenović, vođa II srpskog ustanka, koji u porodičnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg, u naselju Plavinac, (u komšiluku Podruma Janku gde smo zase(da)li, sadi 36 hektara vinograda. U Gracu, izvesni Trummer, 1855. godine prvi put pominje smederevku, da bi je Herman Gete, u Beču, 1876. (dve godine pre priznanja na Berlinskom kongresu) ampelografski locirao u Srbiji. Na svetskoj izložbi u Bordou 1882. godine smederevska vina pobrala su značajna priznanja. Početkom XX veka ovde se osniva  vinski podrum PK „Godomin“. 



Posleratni razvoj davao je prednost kvantitetu nad kvalitetom (nadajući se da će on u njega nužno preći po marksističkoj dogmi). Tada se ovde godišnje proizvodilo 30 hiljada tona smederevke. Urbana je legenda da je nekadašnji doživotni predsednik SFRJ pitao šta ovde uspeva. Oni mu spremno i podanički odgovoriše grožđe. Već, valjda, nagluv, on je razumeo gvožđe i tako smo dobili – Smederevsku železaru. Koju smo, kao „kiselo grožđe“,  prvo uvalili Amerima, a kada su oni zapalili – Kinezima („Gvožđe se kuje dok je vruće!“). Pod grožđem (ne gvožđem) je nekad bilo oko 2.500 hektara, dosta toga je danas raskrčeno ili zapušteno. U slavu vinove loze i vina održava se svake godine turistička manifestacija „Smederevska jesen“ uz defile srednjevekovnih vitezova i bogat kulturno – umetnički program. Tada možete i videti raznorazna izdanja smederevki, poreklom iz malih vinarija, preciznije manifaktura, sa simboličnim cenama, ali i sa uglavnom dosta lošim kvalitetom. 


Smederevka, autohtona balkanska sorta (grožđe i vino ne raspoznaje granice država),  priznata je zvanično kao bugarska pod imenom dimjat. Po bugarskim, malo verovatnim izvorima, ona potiče iz egipatskog grada Damjata, pokraj delte Nila, a u Evropu je stigla sa krstašima. Pod ovom sortom naše istočne komšije imaju oko 9 hiljada hektara. Poreklo vodi od Gouais Blanc (beline) i moldavske stone sorte - belih kozijih sisa. Sinonimi pod kojima je susrećemo su: laška belina, dimjat, radoviška plovdina, semendria, zoumiatico, zoumiat...


Kada govorimo o grožđu imamo u vidu da je  čokot  srednje bujan. Grozd je srednje veličine ili veliki, konusnog ili cilindrično-konusnog oblika, rastresit. Peteljka grozda je srednje dužine. Bobica je srednje veličine do krupna, ovalna ili blago izdužena, svetložuto-zelene boje, na sunčanoj strani sa ćilibarnim mrljama. Pokožica je srednje debljine, sa slabijim pepeljkom bez tačkica. Po agrobiološkim karakteristikama spada u pozne sorte. Veoma je prinosna sorta. Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim i toplijim zemljištima. Treba izbegavati plodno zemljište. Stariji vinogradi zaslužni su za izraženu mineralnost u vinu od ove sorte grožđa. Slabo je otporna prema plamenjači, a srednje otporna prema pepelnici. Slabo je otporna i  na zimske mrazeve (okca izmrzavaju na -14 do -16 C). 



Tehnološke i organoleptičke karakteristike šire i vina su takve da je šira bezbojna, neutralnog mirisa i ukusa. Sadrži 16-20 % šećera i 7-9 g/l ukupnih kiselina. Vino je pitko, srednjeg do slabog tela, osvežavajuće, harmonično, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, sa aromama: citrusnim notama, cveta zove, trave, jabuka. Često je prisutna i nota vanile. Koristi se za spravljanje vina - suvih, desertnih (Bugarska, sve ređe), penušavih (i kod nas u najavi!), kao i rakija i vinjaka. 


Smederevku, uz rizling, kod nas, neopravdano prati loš imidž (vidi Vukajliju) iz prošlosti, iz socijalističkih, kafanskih vremena, kada je bila komponenta popularnog narodnog koktela Lili-Lili (litar vina- litar sode (špricer) ili kisele vode (gemišt)). To je najverovatniji razlog da je, i dalje,  vrlo malo vinara proizvodi, bilo čistu, ili (nešto više) u vidu kupaža. Zbog toga smo se okupili baš u ovom gradu, kako bismo razmotrili potencijal, perspektive i puteve razvoja sorte i vina, a kako bi ova naša autohtona sorta zauzela mesto koje stvarno zaslužuje. 


„Obdareno visokim kiselinama, čak i u toplijim godinama, sposobno da razvije arome u rasponu od jednostanih citrusnih do zrelih nota žutog voća i meda. Neki vinski eksperti ga snobovski nazivaju „neinteresantnim“ ali najbolji primerci su daleko od toga. Neki proizvođači ga čuvaju u novom hrastu, ali generalno to i nije najbolje rešenje za ovu sortu.“


„Manje značajna sorta koja se korisiti za pravljenje regionalnih belih vina. Dobija se vino koje ima tipične karakteristike  kao što su visoke kiseline, neutralan ukus i nežne arome. Iako vina retko dosežu izuzetan kvalitet, postižu relativno visoke cene zbog ugleda regije iz koje potiče“. 



„Da li bismo mogli ovako da opišemo smederevku?“, naizgled strogo, poput profesora pita nas Toma.


Većina klima glavom i mrmlja: „Pa, mogli bismo...“


A onda nam on, šeretski, saopštava da pročitani opis odgovara sorti korteze iz Pijemonta (vino Gavi di Gavi).

Uparivanje: Smederevka i hrana



Smederevka se servira na temperaturi od 6 - 8 C u čaši uskog tela za rizling/sovinjon blan. 


Savršen je aperativ. 

Igor Luković je u lokalnoj verziji sljubljuje s balkanskim salatama (srpska, šopska, grčka...), mladim sirevim, pohovanim tikvicama, pilećim ajmokcem, grilovanom ribom i belim mesom, musakom od tikvica, pilavom, pitama sa sirom i gibanicama...

 

Što se međunarodne kuhinje tiče tu je treba pridružiti tempuru od povrća, sušiju od bele ribe, karpaću od bele ribe,  pastama od patlidžana, falafelu, rižotu s povrćem...


Čas drugi –degustacija čistih smederevki i kupaža iz Srbije, Makedonije i Bugarske - Flight #1

 



U ovom kraju smederevka se, osim u Podrumu Janko, proizvodi i u malim porodičnim podrumima (Vodanj i Dobri dol). Ove mini vinarije imaju očuvane vinogradi stare 25-35 godina, ali uglavnom kubire sa savremenom opremom i primenjenom tehnologijom. Proizvodi je u vidu kupaže i susedna Vinarija Jeremić, kao i Vinarija Aleksić iz Vranja. Čista se još u komšiliku, može pronaći u susednoj Makedoniji i susednoj Bugarskoj.





  1. Smederevka 2015, Podrum Vodnjanka, selo Vodanj, cena oko 100 rsd, 100 % smederevka. Vino lošije na nosu nego na ukusu. Sveže vino sortno karakteristično, sjajno u odnosu na nisku cenu. Uz malo truda i više ulaganja ovo vino bi moglo da uzleti;
  2. Đorđevo belo 2012 – Podrum Ilić, selo Vodanj, stono suvo vino, cena oko 100 rsd, 100 % smederevka.  Vinarija osnovana 1985. godine u selu Vodanj sa vinogradima na dva hektara. Vino slabog tela, sa manom i u svađi sa nosom, karakteristična za ovdašnje „stare škole“- šta se pod ovim vinom smatra i šta se želi dobiti;
  3. Smederevka 2015, Tikveš, Makedonija, cena oko 300 rsd, 100 % smederevka. Smederevka čini preko 40 % vinograda pod belim sortama u Makedoniji. Školiski primer sorte kvaliteta adekvatnog ceni. Osnovna linija vina, velike količine. Pakuje se u boce od 0,75 i 1 l.
  4. Sevdah 2015, Vinarija Aleksić, Vranje cena od 495- 590 rsd, sortni sastav: 75 % smederevke i 25 % sovinjon blana. Osnovna linija vina;
  5. Duet 2014, Vinarija Jeremić, Smederevo, cena oko 380 dinara smederevka i sovinjon blan po pola – je poslednje izdanje u kojoj nastupa smederevka. Od 2015. je čist sovinjonj te je pre Solo no Duet. Nadajmo se samo privremeno;
  6. Leva Dimiat 2015, Vinex Slavyantsi, Bugarska, 100 % dimjat, cena oko 1. 5 - sasvim solidno vino s obzirom na cenu, citrusne arome. Vino koje nam dolazi iz Doline ruža pokraj Burgasa (Sungurlare dolina), u pitanju je dakako jugoistočna Bugarska i brdovit teten (180-200 m), tlo pesak/glina, klima koju karakterišu vrela leta i blage zime;
  7. Triara Dimyat 2015, Zagreus, Bugarska, 100 % dimjat, 12, 5 % alkohola, cena oko 8 € - vinogradi na 120 hektara u bugarskoj bestragiji, preciznije Gornjoj trakijskoj niziki pokraj Plovdiva. Zemljište terra rossa. Vinarija osnovana 1998. godine, od strane grupe poslovnih ljudi iz Sofije. Puno telo, cvetne note duguje „izležavanju“ u bagremovom buretu, sočno, pitko, sa odgovarajućim sortnim karakteristikama;
  8. Sense of Tears Dimyat 2014, Maryan Winery, Bugarska, 100 % dimjat, fermentacija i odležavanje 4 meseca u hrastovim bačvama, malolaktička fermentacija (MLF) -harmonično, zaokruženo vino, komleksinijih aroma, puterasto u ustima, sa pomalo zakamufilranim sortnim karakteristikama i umirenim kiselinama. Vinarija je osnovana 2010. godine u podnožju Balkana (selo Marjan). Kapacitet vinarije: 50 hiljada boca sa „osećajnim suzama“.

 

Čas treći- Vertikalna degustacija smederevki Podruma Janko – Flight #2 – 2006-2015

 


Podrum Janko je začetnik savremene proizvodnje vina od sorte smederevke u nas. Na primedbe da ovu sortu grožđa karakterišu visoke kiseline, on kaže da je to tačno, ali samo kada je grožđe zeleno. 


Grožđe za ovo sortno vino potiče iz jednog starog vinograda smederevke u selu Drugovac, zemljište je ganjača, ispod koje je krečnjačko zemljište, padina je severozapadna sa kontrom. Dragan Vasić-Janko reče da smederevku i poslednju beru, posle kabernea. Svaka berba je posebna i svaka je nepoznanica. 

A da je ovo ozbiljna priča potvrđuje i sam naziv časa: vertikalna degustacija smederevki!



 

  1. Smederevka 2015 – Podrum Janko, – vino karakteristično za sortu, pitko, međutim po rečima samog vlasnika nije uspeo da postigne sve šta je naumio. Što nas nipošto neće sprečiti da u njemu uživamo.
  2. Smederevka 2014 – Podrum Janko-  vino začuđujuće sjajno s obzirom na baksuznu godinu iz koje potiče. Breskva u njoj caruje.
  3. Smederevka 2013 – Podrum Janko –Vino s  kojim je vlasnik vinarije najzadovoljniji, najbliži onom što je sam sebi zacrtao. Dok ga pijete suptilno se smenjuju citrusne arome i note jabuke. Kiseline lepe i sapete baš kako i treba.
  4. Smederevka 2012 – Podrum Janko – 100 % smederevka, 11,5 % alkohola, dokaz da je smederevka samouverena čak kada i samuje.
  5. Smederevka 2010 – Podrum Janko – ova godina donosi kupažu smederevke i italijanskog rizlinga
  6. Smederevka 2009 – Podrum Janko – 97 %  smederevke i po prvi put tamjanika sa 3 %.
  7. Smederevka 2007 – Podrum Janko - Grand testing 2008 (Sersa, španski žiri) ocenio je ovo vino kao najbolje vino od autohtone sorte (80 % smederevka, 17 % župljanka (plod ljubavi prokupca i  pino noara)  i 3 % tamjanika). Kiseline korigovane, alkohola 11,5 % i sad poletno vino za svoje godine. Mnogi su rekli da je dovoljno, da ovde stanemo ali vlasnik vinarije Dragan odlučno reče: „Imam i jednu bocu iz 2006, da je otvorimo i da vidimo šta ima da kaže!“
  8. Smederevka 2006 – Podrum Janko, vino od kojeg je sve počelo. Vino-starina sa kojim smo se ovog puta oprostili. Sa adekvatnim pijetetom. 
 


Raspust i slobodne aktivnosti

 


Da sumiramo po redu ovo upoznavanja sa istorijom, prošlošću, sadašnošću i mogućom budućnošću, raznim stilovima primene ove sorte i onim šta obitava na ovdašnjem teroaru; ovaj seminar potakao je na razmišljanje- šta da se radi sa ovom našom autohtonom sortom i kako da je što bolje popularišemo. 

No, kako se većina prisutnih složila, najveći teret dokazivanja je na vinarima. 

A posle ove dvočasovne degustacije smederevki i njenih kupaža prešli smo na crveno. 

Ne, naravno, u smislu saobraćajnog prekršaja, već smo nastavili druženje sa Jankovim prokupcem-Baš Prokupcem.

Tečno smo se ispričali. 



Нема коментара: