Pogledao sam je, kako
čovek pogleda samo svog nezrelog mladunca, kada istrtlja nešto nesuvislo i
rekao joj da ja taj proces pratim od momenta flaširanja nadalje. Čuvši, naš
razgovor, jedan Dalmatinac, odmah je stao na moju stranu i podozrivo pogledao
moju brbljivu prijateljicu.
Ostrvo Brač
jedinstveno je i prepoznatljivo po svojem belom kamenu, ali i po brojnim
umetnicima koji su ovde živeli i stvarali. Naime, ovde su rođeni mnogi poznati
pesnici, književnici, vajari i slikari. Na kamenitoj Grabici, vinari poput
umetnika oblikuju vinovu lozu i cede je i transformišu u vino. Ima li bolje slike sinergije čoveka i prirode i
čuvanja drevne tradicije od tog fluidnog i opojnog pića bogova koji nadahnjuje
i krepi i duh i telo.
U unutrašnjosti ostrva Brača, oko Gornjeg Humca, sa puta prema Bolu puca pogled na impozatni
vinograd. Na mestu gde ih nije bilo
nikad, nikli su zasadi
autohtonih, dalmatinskih sorti pošipa, vugave, a
provuče se i poneki šardone, kaberne, merlo i sira. Među mladim vinarima ima
onih koji su pre ovog alhemičarskog posla bili automehaničari,
kuvari...
Tako,
šetajući uskim i strmim ulicama Bola na Braču, u nekoj sporednoj kamenoj kući,
u suterenu možete naleteti na neki mali porodični vinski podrum, koji vino
proizvodi za svoje potrebe, ali ih nudi i radoznalim putnicima namernicima.
Vinarija Stina
Stine,
potrošilo je more
ja
sam potroši dušu
bez
suza, bez smija.
Stine,
potrošilo je more
ja
sam potroši ljubav
bez
bola, bez grija.
(Stine,
tekst Zdenko Runjić)
Ova
lepa vinska priča sa srećnim krajem započela je 2009. godine kada
je Jako vino, u vlasništvu gospodina Jake
Andabaka, uzelo u zakup vinski podrum Prve dalmatinske vinarske zadruge iz 1903.
godine (Poljoprivredna zadruga Bol). Obnovili su tradiciju dedova koji su
prvu zlatnu medalju dobili u Parizu 1909. godine
na Međunarodnoj izložbi vina. Na to i danas podsećaju dve betonske bačve iz tih
vremena.
Istovremeno
su obnovljani stari i podizani novi vinograd, što je podstaklo obnovu
vinogradarstva na celom ostrvu. To je bila i prva berba. Nastavljači tradicije
iz Jakog vina nisu, u početku, imali sopstvene zasade, već su vino pravili od grožđa iz otkupa.
Pošto
je brački kamen izvor inspiracije zbog svoje lepote, ali ujedno i simbol muka u
vinarstvu, logično se nametnulo ime za vinariju, Stina, što na dalmatinskom
dijalektu znači kamen. Stina je i kada se iz bloka belog bračkog kamena porodi
skulptura, ali i kameno polje na sa kojeg nastaje vino raskošnog ukusa. Stina
vas inspirira da na njoj ostavite trag, da napišete pjesmu, ostavite poruku ili
slikate kapljicom crvenog vina. Otok Brač poznato je najviše op sorti plavac
mali.
U
jesen 2009. u preuređeni podrum dopremljene su prve količine grožđa sorti
Plavac mali i Pošip. Danas se ovde čuvaju četiri vrste vrhunskih i kvalitetnih
vina: Pošip, Vugavu, Plavac mali i Opol.
Trenutno
je u vlasništvu Vinarije Stina 50 hektara
vinograda s oko 350 hiljada sadnica, a ukupno s kooperantima obrađuje 85 hektara.
Vinogradi sežu i do 400-500 metara nadmorske visine, prostiru se na padinama koje
se blago spuštaju ka moru u smeru istoka i jugoistoka. Tamo baš bele sorte (vugava
i šardone) daju svoje maksimume. Od crnih sorti zastupljeni su: plavac mali, zinfandel (crljenak), sira, kaberne i merlo.Sve se u vinogradu radi na starinski, ručni način obrade zemljišta
i nege i branja grožđa.
Šetajući
atraktivnom bolskom rivom, malo će ko moći da zaobiđe Vinariju Stina. Smeštenu je
u samom centru ovog romantičnog mesta u atraktivnom kamenom zdanju. Odmah po
preuzimanju podruma iz 1903. krenulo se u njegovu potpunu rekonstrukciju i
tehnološko opremanje, prema najsavremenijim standardima. Zadržana je samo
spoljašnjost zgrade, njen kameni kostur, a iznutra je sve preuređeneno prema zahtevima
današnjih vinoljubaca.
Moderan vinski podrum danas je mesto za probanje vina i
druženje. Vrata staroga podruma otvorena su svima koji žele da uživaju u
bračkim vinskim aromama. Ne paničite, rekao sam bračkim a ne bračnim! U podrumu
se možete upoznati sa tradicijom proizvodnje bračkih vina, probati ih i kupiti.
Uz Stina barik i Stina majstor, plavac mali će u najbolljim godinama na tržište
izlaziti i pod imenom Stina remek-delo.
Pošip Stina
Vino
izražene žućkaste boje sa zelenkastim odsjajima, intenzivnog mirisa kojim dominiraju arome začinskog, mediteranskog
bilja, vanile i orašastog voća (lešik u završnici), mešajući se sa voćnim notama
breskve i agruma u tragovima, pre svega grejpfruta i limete. Ukus raskošan i
kompleksan, pomalo kremast na jeziku, sa izraženom svežinom koju ne narušava
suptilni uticaj hrasta.
Vugava Stina
Vino
bistre žućkaste boje s zelenkasto-zlatnim prelivima, ugodnog i bogatog mirisa, koji
vrvi od začinskog, mediteraskog bilja i aroma vanile i klinčića, koji sustižu
note zrelih jabuka i svežih agruma (grejpfrut). Ukus je bogat, zavodljiv, tekstura
kremasta, kiseline zavodljive i žive.
Opol Stina
Vino
ružičaste boje s širokioim spektrom crvenkastih nijansi. Miris pleni svežinom i
zavodljivim voćnim aromama. Naročito se ističu trešanje, poneka kupina, uporni
će pronaći i šumskih jagoda. Pun i snažan vočni ukus živahnih kiselina.
Plavac Mali Majstor Stina
Vino
voćnih aroma, pre svega suvih šljiva, mineralnih tonova, sa notama morske trave,
herbalnih tonova mediteranskog bilja, višanja, sve to majstorski spakovano u elegantni
ogrtač od blagih dimnih nota. Intezivan i svež voćni ukus, slasno koje se polagano
preobražava u prijatnu toplinu.
Plavac Mali barrique Stina
Vino
bistre rubinske boje sa refleksima krajljevske ljubičaste. Mirisom dominiraju arome
svežeg voća (trešanja) na koje se nadovezuju začinske note vanile i kokosa, da
bi ih smenila suva šljiva. Ukus suptilne strukture, izuzetne pitkosti i sveže
voćnosti, da bi na samom kraju, primat preuzele note kafu i crne čokolade.
Zadovoljan,
prepevao sam pesmicu sa početka ove vinske reportaže:
Stine,
potrošija sam ja
Dušu
su mi dale
bez
suza, sa smijom.
Нема коментара:
Постави коментар