Vino u Kineza

Jedno prijatno subotnje predvečerje (24 septembra) bilo je idealno vreme da se poseti Manakova kuća, sagrađena  1830. godine u stilu istočnjačko-balkanske arhitekture i tamo odsluša predavanje o vinima u staroj Kini, koju je održao direktor Instituta Konfucije, profesor dr. Radoslav Pušić

Vino, kao i druga alkoholna pića, tesno je povezano sa društvenim, religioznim, ekonomskim, umetničkim i drugim aspektima života Kine. Iz samog naziva za vino 酒 (ćju), koji je istovremeno i naziv za alkohol, vidi se da su Kinezi imali široki pogled na ulogu i značaj vina u starom kineskom društvu. Prvo alkoholno piće koje Kinezi pominju datira u 9000 godina pre nove ere. 

Iz brojnih istorijskih zapisa, vidimo da se vino u Kini može povezati kako sa pesnicima, slikarima, muzičarima, tako i sa alhemičarima i lekarima. Vino je korišćeno u religijsko-obredne, ceremonijalne i medicinske svrhe. No, bilo je onih koji su ovaj nektar zloupotrebljavali, da ne kažem, nemilice tamanili. To je, u drevnoj Kini, često poprimalo takve razmere, da je u određenim vremenskim periodima bilo i zabranjivano. 

Kroz tu široku lepezu raznolikoh veza, daju se naslutiti brojne zanimljivosti kineske kulturne i civilizacijske matrice. Tako je jedan kineski car najurio svog vinara jer je imao utisak da on svojim sjajnim vinima kvari njegove naslednike na prestolu. 

Prosečni kineski potrošač popije oko 1,15 litara vina godišnje. No, vizionarske statistike ukazuju da će se prosečna potražnja vina u Kini udvostručiti u idućih nekoliko godina. Najveći potrošači, po njima, su mladi ljudi iz bogatih familija; pola od njih su stari između 25 i 44 godina, a vino sagledavaju kao proizvod koji simboliše kulturu i luksuz. Kinezi pokazuju snažnu sklonost prema crvenim vinima, jer ta, crvena boja asocira na ljubav i zadovoljstvo.To je bio jedan od razloga zašto je kineska vlada počela da insistira na zdravstvenoj komponenti vinu, ako se ono konzumira umereno. 

Kinezi su, istoriski gledano, više bili skloni pravljenu alkoholnih pića od žitarica. Pa kako onda stoji sa idejom da se vino pravi od grožđa? Iako kineska tradicija proizvodnje vina seže čak 4600 godina unatrag, vinska kultura nije bila razvijena sve do nedavno. Osamdesetih godina dvadesetog veka počela su iz Francuske da pristižu prva strana vina, i pod tim uticajem počela je da se razvija i tamošnja proizvodnja vina. No,  produkcija vina je pretežito bila usmerena na izvoz sve do početaka ovog milenija, kada je ekonomski bum naglo povećao platežnu moć stanovništva, te se kultura ispijanja vina počela da se polagano širi kao elegantni, pa čak i „egzotični˝ običaj. Danas je Kina peta po proizvodnji, alii potrošnji vina u svetu. Ima li bilo kakve bojazni da bi mogla dospeti i na njeno čelo?

Danas se u Kini uzgajaju stotine vrsta grožđa, od kojih u proizvodnji belog vina dominiraju: šardone, italijanski rizling, traminac, sovinjon blan, semilon, beli rizling, a od crnih sorti: kaberne sovinjon, kaberne fran, muskat hamburg, crni pino, širaz... Vinogradi zauzimaju više od milion hektara, od kojih se velika većina nalazi severno od reke Jangcengjang, na krajnjem severozapadu države, među najvinorodnijim regionima Hebej, Šandong, Henan i Tianjin. Ali ono to im ne ide u prilog su nepovoljni klimatski uslovi, bilo u vidu vrućih leta i čestih pretnje monsuna ili pak ledenih zima.

Usprkos svim poteškoćama, kineska vina su sve priznatija u svetu, pa su nedavno, u probi vina naslepo, četiri vina iz kineske provincije Ningsije nadmoćno pobedila konkurenciju slične cenovne kategorije iz Francuske! Među vinarijama koje se osobito ističu po pohvalama i nagradama su Grace Vineyard i Silver Heights, pri čemu je potonja jedna od retkih kineskih vinarija na čijem čelu stoji žena. Iako je vinski turizam u Kini još u povojima, sve veći broj kineskih vinarija otvara svoja vrata za posetioce, nudeći i dodatne usluge poput noćenja, velnesa i konferencijskih objekata. Zato je, kažu upućeni, degustacija vina u Kini pravi ritual! 

Jedna od zanimljivijih, u toj ponudi, svakako je u Bodega Langes u Ćinhuangdaou, gde se grožđu i vinu puštaju Štrausovi valceri kako bi, kako vlasnik objašnjava, „bili pod utjecajem austrijske kulture˝. Ista vinarija u jesen organizuje festival berbe, prilikom koje se i sami posetioci mogu oprobati u gaženju grožđa i napraviti sopstveno vino.

 Na ovogodišnjim Dekanterovim nagradama za područje Azije (DAWA), Kina je trijumfovala sa čak 142 medalje, što je tri puta više nego prošle godine.

 

Što se tiče različitih ukusa, Kinezi vole voćna, mekša i manje „iritantna“ vina. Od crnih sorti preferiraju kaberne sovinjon, a od belih - šardone. Ne libe se ni da posegnu za sovinjonom blanom i rizlingom. Od vina koja se u Kini konzumiraju, 90% čini domaća proizvodnja. Među najpoznatijim kineskim vinima su: Dynasty, Great Wall i Changyu. Slede čileanska vina. Uvezena vina ne mogu se takmičiti s domaćim kada je u pitanju cena. No, ipak Kinezi popiju više vina iz Bordoa od Britanaca, koji su ranije bili glavne mušterije. Pa logično, rekli biste s obzirom na populaciju. 

 fotografija "Politika" 25. septembar 2016.

Nastavak priče ješ još zanimljiviji. Dobilja obrise dobrog vinskog krimića! U Srbiji se još nisu slegli komentari povodom namere Kineza da kupe Vršačke vinograde i cene koje je naša država predložila.

Kinezi su od 2010. godine, počeli da kupuju zamkove i vinograde po Francuskoj. Iako zapadnjacima nisu baš bili jasni povodi ovake najezde, cilj bogataša sa Dalekog istoka bio je da steknu statusni simbol i zadovolje potrebe žednog kineskog tržišta za kvalitetnim vinima. Pre svega zanimali su ih zamkovi srednje veličine u Bordou, za koje su, u proseku, bili spremni da izdvoje deset miliona evra. Kinezi, deluju da brzo prelome i donesu odluku, a često su razlozi takve odluke domaćinima neshvatljivi: prijatan krajolik, komforan zamak, često samo "ljubav na prvi pogled". U Kinu oni izvezu više od 80 % vina koja proizvedu na svojim imanjima u Francuskoj, a bocu vina tamo prodaju po ceni koja može da bude i do deset puta viša nego u Evropi. Kinezi sve češće zapošljavaju francuske vinare i lokalne stručnjake za proizvodnju vina. 

Smatra se da danas Kinezi poseduju nekih 1,3 % od ukupno oko 7.400 zamkova koliko postoji u regionu Bordoa. Komunistička partija Kine je u okviru istrage korupcije u svojim redovima otkrila da su milioni evra vladinih para nelegalno izvučeni za kupovinu 14 francuskih zamkova.

Posle ovog zanimljivog predavanja, nažalost nismo se okrepili kineskim vinima. Izbor je pao na tradicionalnu rakiju od pirinča. U svakom slučaju je bilo poučno. 

Vinarija Fruškogorski vinogradi, Banoštor, Fruška gora - Priča iz vinograda

Vinarija Fruškogorski vinogradi osnovana je 2007. godine u malom sremskom mestu Banoštoru, na severnim obroncima Fruške gore. Vinogradi sa pogledom na moćni Dunav prostiru se na impozantih 85 hektara sa tendencijom daljeg umnožavanja. Na mestu gde se nekad nalazilo keltsko utvrđenje Kuet.

Rimljani su ovde osnovali grad Malata Bononija, na podunavskom putu Limesu (rimska legija Herkulia IV). O čemu svedoče i ostaci rimskog kupatila. Mađarski paladin s titulom bana i srpski princ Beluš podigao je 1150. godine benediktanski manastir, koji je po sebi krstio „Banov Manastir“, tj. Ban Monoštor, što je postalo naziv i za tvrđavu koja se pominje 1473. godine (Keu, Keve i Kuet.).

 

U subotu, 17. septembra okupili smo se da proslavimo deveti rođendan ove vinarije na poziv Zorana Nožanića, brend menadžera Vinarije. Po jednom od poslednjih ovogodišnjih lepih letnjih dana, uputili smo se idiličnim fruškogorskim predelima ka Fruškogorskim vinogradima. 

Usput nam Zoki, naš stari znalac, čovek koji dosta zna o vinima i zna to lepo da prenese (sjajno je to što konačno radi za jednu srpsku vinariju!) priča o svom hobiju; rok muzici. Svirao je u osamdesetih u grupama Jutro (ne Bregovićevom) i Eto malo. Pobedili su na Stereoviziji ispred Psihomodo Popa. 

„Noćas zbot tebe Majo“ je album koji su snimili za Jugodisk, a na kojoj se kao specijalni gost pojavio Rade Šerbedžija. I danas, u predahu od posla, a obično petkom, na tajnoj podrumskoj lokaciji na Vračaru prašte pripremajući se za svirke.

Skrenuvši sa glavnog puta, kako nas je na to tabla upućivala, uskoro smo se našli u vinogradima. Jer, vino tamo i nastaje. A od zdravog i dobrog grožđa lako je napraviti odlično vino. To je poenta koju su ljubazni domaćini iz ove vinarije hteli da nam prenesu. Njihovi ogledni vinogradi u kojima eksperimentišu su veći od zasada nekih domaćih vinarija. Dočekuju nas, srdačno, uz rakijicu i s leba i masti, posutim alevom paprikom („eurokremom naše generacije“). Tu saznajemo, dok ćarlija vetrić mio, i detalje o istoriji vinariji. 

 

Zbog povoljnog geografskog položaja, kvaliteta zemljišta, blizine Dunava, mikroklime i refleksije Sunca s površine Dunava, ovde grožđe ranije sazreva i ima jedan do dva procenta šećera više u poređenju sa drugim vinogradarskim regionima Vojvodine. Entuzijazam i vizija, uz ljubav prema vinu i vinogradima, opredelila je osnivače vinarije da započnu vinsku priču i da je započnu baš ovde, u Banoštoru. 

Stoga su 2006. godine kupili i zakupili 105 hektara vinogradarskog zemljišta, koje je pripadalo bivšoj zemljoradničkoj zadruzi „Grozd“, na kojem se već nalazilo 43 hektara vinograda u rodu, sa sortama: šarodne, italijanski rizling, pino blan i župljanka. 

 

Svoje višegodišnje iskustvo u vinarstvu i vinogradarstvu, osnivači su obogatili stručnošću poznatih enologa i vinogradara, koji su bili spremni da im pomognu u ostvarivanju njihove vizije. Kao rezultat takve sinergije već sledeće godine niče 13 hektara vinograda pod sortama pino noar i 12 hektara pod sortama sovinjon blan i traminer. U 2009. godini posađen je merlo na 8,5 hektara.

U junu 2010. godine, na tržište su plasirana tri bela vina: Chardonnay, Italijanski Rizling i Pinot Blanc. 

Od 2011. godine ponuda je obogaćena sledećim vinima: crvenim sorte Pinot Noir - barrique, belim sorti Traminac i Sauvignon Blanc. 

 

A berbe 2012 donosi novost u vidu crvenog vina, Merlot - barrique.

 

Berba 2014. na tržište plasira i roze vina i to od sorti pino noar i merlo.

„Kad smo već kod berbe", reče Zoki, "prošle nedelje bili su nam gosti iz ambasada. I dok smo se ja i par dugara mučili sa dve kasete, Filipinci su začas napunili 12. Da ih nismo zaustavili završili bi berbu!"

 

 

Gosti polako pristižu i mi krećemo, kroz vinograd, do zaravni na kojoj je planirana proslava devetog rođendana vinarije. Tamo nas već očekuje bogati švedski sto i vina koja ćemo probati. Započinjemo sa rozeom Quet Pino Noir Roze, nastavljamo sa „Fruškaćem roze“. A tu su i neumorni muzikanti koji ne znaju za pauzu. Nisu se štedeli. Što se po sistemu spojenih sudova prenelo na goste i razgalilo ih. Uz odlična vina, naravno. Sledela su bela vina iz „Quet“ serije: Sauvignon Blanc, Pinot Blanc, Italijanski rizling i Traminac. A, onda, nas je, naravno, zaintrigiralo i kako nastaju vina. 

Prilikom obeležavanja početka berbe 2015. godine, konsultant vinarije iz Francuske, čuveni “flying winemaker” gospodin Tieri Abere (Thierry Haberer) je svečano predstavio novo vino u ponudi naše vinarije – Merlot barrique 18+. Aber živi i radi u Kejptaunu, u Južnoj Africi, Konsultant je vinarija u Bordou, Napi (Kalifornija) i sada u našim Fruškogorskim vinogradima. Tvorac je 7-8 vina kojima je čuveni vinski čika Parker podario preko 90 poena.

Ova vinarija diči se i prvom kasnom berbom traminca, od koga je proizvedeno slatko vino za koje su pobrali brojne nagrade. U narednim godinama planirana je kasna i sa drugim sortama poput italijanskog rizlinga (glušca).

Osim kvalitetu vina, velika pažnja posvećena je i ambalaži, od vrhunskih plutanih zatvarača, koji su zaduženi za očuvanje kvaliteta vina u boci, preko boce, koja je po obliku i boji jedinstvena na našem tržištu, do etiketa koje očaravaju svojom elegancijom i jednostavnošću.

Premijum serija vina nazvana je „Quet“ (Kuet), po tvrđavi oko koje se u XV veku razvilo današnje naselje Banoštor, zbog želje osnivača da budu „tvrđava“ oko koje će se razvijati moderno vinarstvo Banoštora i cele Fruške gore.

Od 2016. godine vinarija Fruškogorski vinogradi tržištu je ponudila i kvalitetnu seriju vina „Fruškać”. Ovu grupu vina čine „Fruškać beli”, „Fruškać roze” i „Fruškać crveni”. Radi se o vinima koje ima najbolji odnos cene i kvaliteta. Ova vina prate slogani:

“Dobro vino ne mora da bude skupo”

“Samo pusti da te iznenadi” 

što dovoljno govore o njima.

U samom Banoštoru 2009. godine adaptiran je podrum kapaciteta 50 hiljada litara, i barik podrum kapaciteta 11 hiljada litara hrastovih buradi, dok je, kupovinom novih inoks tankova, u 2010. godini taj kapacitet povećan na 170 hiljada, a 2016. godine na 250 hiljada litara. Podrum raspolaže sa najsavremenijom opremom za proizvodnju i negu vina, a ponos kuće su svakako presa marke „Bucher” sa inertnim gasom i moderna laboratorija za sveobuhvatnu analizu grožđa i vina. Fermentacija i odležavanje vina odvija se u inoks sudovima, dok crvena vina odležavaju u hrastovim (“barrique”) buradima.

Zabavljamo se, družimo, uživamo u prelepom vidikovcu sa pogledom na Dunav i tek onako, usput, nenapadno, pitamo domaćine može li se više od ovoga. Trik pitanje, mislimo naivno. Da li treba da napomenem da smo već prešli na crvena vina: Merlot i „Fruškać crveni“, kupažu merloa i pino noara. 

Odgovaraju nam da je planirano dodatno unapređenje tehnologije i povećanje kapaciteta vinarije na 500 hiljada litara uz izgradnju „barrique” podruma kapaciteta 50 hiljada litara. Cilj je da ova vinarija na tržište iznese milion boca vina.

 

Vinarija Fruškogorski vinogradi je uspešno predstavila svoja vina na 16. VINEXPO-u u Bordou. Time je ova vinarija iz Banoštora postala prva vinarija iz Srbije koja je učestvovala na ovoj čuvenoj sajamskoj manifestaciji. Težinu nastupu ove mlade srpske vinarije na francuskoj izložbi daje i činjenica da su Fruškogorski vinogradi bili deo prestižne grupacije Vineo Club, zajedno sa francuskim proizvođačima. Za većinu posetilaca koji su imali priliku da isprate nastup Fruškogorskih vinograda, vina iz Srbije su egzotična novost, a utisak je da su svi iznenađeni prikazanim kvalitetom i specifičnim karakterom vina. Poseban trag ostavio je Italijanski rizling, a najzainteresovaniji nakon degustacije bili su predstavnici kanadskih i nemačkih trgovačkih kuća. Trenutno se osim u zemlje regiona, vina Fruškogorskih vinograda izvoze u Kinu, Rusku Federaciju i SAD.

 

Planovi su ambiciozni, ali po elanu i dosad postignutom deluje da nisu „pusti snovi“. Cilj je razvoj viskog turizma, što će se logično pozitivno odraziti i na poslovanje ove vinarije.


Učinjeni su i konkretni potezi u tom pravcu u smislu zakupa devastirane crkve Svetog Rudolfa u Banoštoru, koju su Fruškogorski vinogradi zakupili na 99 godina. Jedini uslov je bio da se sačuva zvonik.

Odlukom pape Grgura IX postao sedištem Sremske biskupije. Katolički nadbiskup je, dve godine kasnije, dao uz samostanske zgrade sagraditi i katedralu. Tako je, sve do XV veka, Banoštor bio sedište obnovljene Sremske biskupije. Od banova samostana nije do sada pronađen ni jedan ostatak koji bi potvrđivao istinitost pisanih dokumenata na ovom prostoru. Provalom Turaka (1521 – 1929.) sve je uništeno pa se ne zna ni gde mu je bilo mesto. Pa ipak, u Banoštoru je stup koji je navodno iz crkve bivše opatije. Stup na sebi nosi kapitel u pleternoj ornamentici. Novu katoličku crkvu u Banoštoru o svom trošku i na svom zemljištu dao je izgraditi grof Rudolf Chotek iz Futoga u u neoromantičkom stilu, nalazi se na izlazu iz sela, u smeru ka Novom Sadu.

Leta 1910. iskopani su temelji, a kamen temeljac položen 23. juna 1912. godine i blagoslovljen. U leto 1913. godine zidarski radovi su bili potpuno završeni a do kraja oktobra iste godine crkva je i opremljena potrebnim inventarom. U toranj su postavljena tri lepa, kitnjasto ukrašena zvona. Blagoslov crkve obavljen je 17. aprila 1914. godine na spomendan svetog Rudolfa koji je i titular crkve. Kako je većina katoličkog stanovništva bila nemačkog porekla meštani su je prozvali švapska. To ime je u Banoštoru, ostalo do današnjih dana. Odlaskom Nemaca iz Banoštora po završetku rata, crkva svetog Rudolfa je ubrzano propadala i do danas su ostali samo zidovi koji podsećaju na protekla vremena.

Crkva će biti revitalizovana i adaptirana u multifunkcionalni centar, hram koji će slaviti fruškogorske plodove prirode. Ispred crkve planirana je izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa, čime će se pridobiti turisti koji koriste rečne puteve. Biće to svojevrsni omaž luci koja je ovde postojala još u rimskim vremenima. 

Vinarija planira da bude stožer, oko koje će se okupljati svi oni koji proizvode organske i autentične proizvoda u Banoštoru i okolini. Međutim, tu se ne zaustavljaju, već investiraju i u istraživanje i razvoj, uspostavljanjem istraživačkog centra referentnog za rejon Fruške gore, što podrazumeva proširenje kolekcionog vinograda i izgradnju objekta u vinogradu u kome bi se nalazila laboratorija, pogon za mikrovinifikaciju i degistaciona sala sa istraživačkim arhivom.

 

Pridružuje nam se i drugi konsultanta vinarije Alon Domboja (Alon Alexey Domboya) iz Izraela. Nazdravljamo i on nas pita da li znamo koje je drugo najstarije zanimanje na svetu. Kopamo po glavicama, izvlačimo nešto iz samog predgrađa hipokampusa, a on nam s saučesničkim osmehom odgovara, pa pravljenje vina! Radi sa jednom organskom butik vinarijom iz Haihe i sa Fruškogorskim vinogradima. Kako stoji Izrael sa autohtonim sortama, zapitkujemo mi i dalje. 

„Loše! (krivi su Rimljani, dodaje) sve se svodi na internacionalne sortama, za autohtonim bi trebala da traga vinska arheologija. DNK potraga", dodaje i dalje se smešeći. Veseo i šaljiv neki čovek!

„A znate li ko je začetnik vinske industrije?", propituje nas.

Odmahujemo glavom blentavo. 

„Noe! Prvo što je uradio posle potopa bilo je da zasadi vinograd!"

Ako je verovati knjizi Postojanja iz Starog Zaveta. Ima tu i nekih pikanterija u vezi sa prekomernim ispijanjem vina, prisećam se ja, ali nećemo o tome. Umerenost je osnov vrline! 

Otkriva nam i to da mu je majka iz Rusija, a otac iz Obale Slonovače. 

Samo sam podigao čašu i na kilavom ruskom mu nazdravio: „На здоровье!“

Zato ga pitamo kako zna kada će vino biti dobro. 

„To je pravo pitanje!“, sa oduševljenem će on i nastavlja:

„Kada svi testovi u vinariji ukazuju da će vino biti dobro, ali vam osećaj govori drugačije. Svaka čast nauci, ali ona je samo polazna baza, a sve je u osećaju koji imate“, zaključuje Domboja i dodaje:

 „Stoga sam sa zebnjom zagledao u nebo, plašeći se kiše. Današnji dan je divan iz dva razloga; prvo zbog ovog lepog vinskog slavlja, a onda i zbog stanja pino noara!“

I šta da vam na kraju kažem. Sunce je već šaralo čitavom paletom živopisnih boja ovu pitoresknu fruškogorsku fresku kada smo se uputili kući. Obogaćeni, oplemenjeni, zadovoljni.