Blago Vinarije Čoka – Stari podrum i biseri na Tisi

u sklopu manifestacije “Dan otvorenih vinskih podruma 2017”

Misteriozni dvorci i letnjikovci Vojvodine, u kojma se raskošno živelo, strasno volelo, i isto tako pilo vino i kockalo, poprište su intrigantnih priča kakve priliče jednom, sunčanom majskom danu. Mesta gde su se nekada baškarili spahije i veleposednici, VIP persone nekadašnje moćne Austrougarske monarhije, nemi su svedoci tajnih života, krupnih poslova, sa ergelama konja, ljubavnicama, legendama, i neizbežnim komplikovanim zapletima latino saputnica. Skriveno od radoznalih pogleda, prikriveno paučinom vremena, ova, reprezetativna zdanja nastajala od XVIII do XX veka, u različitim stilskim izvedbama, od baroka do klasicizma, svojevrsni su deo kulturnog identiteta naroda, naroda koji su živeli na ovom prostoru. Ova zdanja i parkovi, koji ih okružuju, duboko su utkani u istoriju, kulturu i tradiciju Vojvodine. Krenuli smo, u subotu 27. maja 2017. godine, na put koji je organizovao Gradimir Spasojević, ispred Udruženja „Centar Evolvere“, u okviru trećeg izdanja manifestacije Dan otvorenih vinskih podruma 2017.

Široka vojvođanska ravnica vodi nas put Čoke, koja je poput magneta privlačila bogate vlastelinske porodice. Tamošnji dvorac izgradila je porodica Marcipani, posle 1781. godine, kada je ovu pustaru kupio Lerinc Marcipani i na njoj izgradio dvorca negde oko 1870. godine. Dvorac je spratna zgrada, sa izduženom osnovom simetričnog rasporeda prostorija, dužno orijentisana ka glavnoj ulici. Bočnim i središnjim rizalitima je raščlanjena fasada glavnog ulaza. Završeci rizalita su timpanoni koji se izdižu iznad krovnog venca. Prozori su ritmično raspoređeni u nizu, u prizemlju sa ravnom gornjom gredom, a na spratu su prozori sa lučnim završetkom. Krovište na četiri vode, ulepšano je sa krovovima na rizalitima sa bočnih strana. Dvorac rasporedom glavnih zidnih masa, fasadom i simetričnom osnovom, ima odlike klasicizma, ali je zbog naknadnih izmena koncepcije dobio eklektičke karakteristike.

 

Grof Artur Lederer nasledio dvorac „Kaštel“ i hektare plodne severno-banatske zemlje od tasta, grofa Marcipana, koji je početkom prošlog veka bio ugledan, preduzimljiv vlastelin. Kako bi izbegli plaćanje poreza ovo su ovu transakciju prikazali kao dobitak na kartama.

U posedu spahijske porodice Lederer, inače jedne od najbogatijih jevrejskih porodica u to doba, imanje ostaje sve do II svetskog rata. Imanje postaje najuzornije gazdinstvo u Torontolskoj županiji. Bavili su se uzgojem voća i cveća, osnovali industriju mesa. Iako boem na glasu i vičan kartanju, Artur Lederer bio je dostojan naslednik svoga tasta. 

Širio je vinograde (na potezima „Veliki vinograd“ i „Macahumka“). Iz Francuske (Medoka) donosi u Čoku reznice Merloa. Gaji i flašira Italijanski rizling i Muskat Otonel. Prvi podrum izgrađen je 1903. Vinogradi su obrađivani korišćenjem parne mašine, koje su pomoću čeličnih sajli teglile plugove prevrtače. U toku berbe, grožđe se sakupljalo u vagone takozvane lore, koje su poljskom prugom vukli konji ka podrumu gde se pravila šira i vino. 

I ne samo to, grof je i paore podsticao da gaje vinovu lozu. Time se grof-boem prvi upisao u istoriju potiskog vinogradarstva, koje više od jednog veka daje ove božanske napitke.

 

Priča o vinariji koja se prenosi iz generacije u generaciju nastavlja se 1908. godine kada je završena izgradnja i drugog dela podruma u kojem su smešteni betonski sudovi, iznutra obloženi pločicama. Jedna od atrakcija je sud koji može da primi 67 hiljada litara vina, u kome je Lederer zakazivao partije karata, koje su u pratnji cigana svirača trajale i po nekoliko dana. Bogati veleposednici iz Evrope i zemlje bili su spremni da se, polegnuti na dasci uguraju u otvor na buretu, manji od pola metra, zarad slatkog čokanskog Merloa, zbog kojeg su i cela imanja stavljali na kocku. Vino iz Čokanskog podruma izvozilo se u Austriju, Čehoslovačku, Poljsku, Nemačku. Naročito je bio cenjen Čokanski merlo (ili „Gvozdeno vino“ kako su ga nazvali), koji je vrlo često bio prisutan i na dvorskoj trpezi u Beogradu.

 

Godine 1912. završena je izgradnja i poslednjeg, po mnogima najlepšeg dela podruma, u kojem drvena hrastova burad čine čuvenu sedmu ulicu. Pošto se podrum, nekim čudom, našao 4 metra ispod nivoa Tise, opasnost od vlage Lederer je rešio izgradnjom drenažnog sistema, koji i danas uspešno funkcioniše. Visoko higroskopan tiski pesak posipa se po dnu podruma i tokom dana više puta zamenjuje novim, na suncu isušenim peskom.

 

Lederer Artura nasledio je njegov sin Lederer Gyorgy, koji je nastavio vinogradarsku tradiciju. Po popisu iz 1925 godine Ledereri su posedovali vinograd na površini od 184 hektara, 14 ara i 84 kvadratna metra i vinski podrum kapaciteta 22 hiljada hektolitara.

 

Veliki posed Lederera za vreme nemačke okupacije 1941-1945 prisvojila je nemačka firma „Herman Gorieng Wercke“ a Ledereri su, zbog jevrejskog porekla, morali da napuste Čoku. U trenutku kada Nemci odlaze, skojevci zajedno sa pripadnicima sokolskog društva, čuvaju dvorac, kako ga narod ne bi poharao. Oslobodioci su im se zahvalili na trudu i oslobodili ga od dragocenih predmeta koji su u njemu ostali. Do današnjih dana oni nisu vraćeni, ali je sva sreća što se zna gde se deo od njih nalazi. Samo da se to konačno obelodani i pokradene stvari vrate na svoje mesto.

Od 2000. godine, privatizacijom, Vinarija Čoka, postaje moderna kompanija koja vraća staru slavu čokanskih majstora. Pored oživljavanja proizvodnje, ponovnog podizanja postojećih i uvođenja novih receptura i brendova, investirano je u savremenu liniju za hladno punjenje vina, koja omogućava da vino zadrži sve svoje karakteristike i kvalitet. Modernizacija i savremeni poslovni duh koji prati tržišne tokove postali su glavni oslonac u poslovanju vinarije.

 

 

Čoka je gradić sa najvećim brojem sunčanih sati tokom godine u Srbiji. ”Vino nastaje u vinogradu” savet je svetskih enologa koji su tehnolozi u Čoki brzo prihvatili. Danas je Vinarija Čoka osnažena FSSC 22000 standardom koji obuhvata ključne zahteve brojnih postojećih standarda za bezbednost hrane kao što su: FSSC i HACCP. Vinarija poseduje više od 120 Ha pod vinogradima. 

 

U cilju obezbeđivanja kontinuiteta kvalitetne i sigurne sirovinske baze, Vinarija Čoka je u septembru 2007. godine ostvarila poslovni kooperantski odnos sa Vinarijom Ohrid u Makedoniji, koja je ovoj vinariji obezbedila grožđe iz ohridskog vinogorja, bogomdanog, zbog specifične topografije i klimatskih uslova, pošto se vinogradi nalaze na 625 m nadmorske visine.

 

 

 

Svakog posetioca na ulazu u podrum dočekaće ispis IN VINO VERITAS koji su braća Lederer na svom grbu, pored svojih imena utisnuli u gvozdenu kapiju. Ona već više od jednog veka čuva tajnu hrastovih buradi i sedam hladnih vinskih ulica. Degustiramo vina iz linije “Lederer” u degustacionoj sali vinarije uz banatski meze puni utisaka.

 

 

 

Od vina u ponudi Vinarija Čoka ima penušavi Lederer i Magiu, Graševinu, Ždrepćevo belo, Kaštel, Roze, Vranac, paletu Lederer: Merlo, Kaberne sovinjon, Šardone, Sovinjon blan i Muskat otonel, u premijum ponudi kupaže: Muštuluk beli, Muštuluk crveni i Ždrepčevu krv forevr, Di Luna Sangriju (belu i crvenu), kupinovo vino i žestoka pića. Ždrepčeva krv, stono poluslatko crveno kupažno vino (vranac, merlo, kabarne sovinjon, game, muskat hamburg ili otonel) od grožđa uzgajivanih na najkvalitetnijoj zemlji crnici. Zanimljivo je da je mnogo pre nastanka brenda, vino po sličnoj recepturi prodavano isključivo u apotekama zbog svojih lekovitih svojstava. Na Wine Challenge Cupu, održanom u beogradskom hotelu Hajat, somelier Olivijer Poussier ocenio je vino Ždrepčeva krv, berba 2002. godine kao najbolju kupažu crvenih vina u Srbiji.

 

 

 

 

Potom obilazimo hotela Ždrebac u Čoki, restoran Lovac u Novom Kneževcu i Čardu 105 na Tisi gde uživamo u pogledu, klimi i specijalitetima lokalne kuhinje.

 

 

Svetski eksperti otkrivaju vina u Srbiji

Grupa vinskih novinara i eksperata sa razvijenih svetskih tržišta dolazi u Srbiju da bi upoznali naša vina i vinogorja kako bi nas promovisali u svojim zemljama. Konferencija za medije zakazana je za 29. maj.2017. godine 10.30 časova u hotelu Radisson Blu. Svi zainteresovani predstavnici medija su dobrodošli.

Na konferenciji za medije čućemo iz prve ruke utiske nekolicine stranih gostiju a obratiće se i direktorka TOS-a Marija Labović kao i organizatori ovog projekta.

Vinarstvo u Srbiji je trenutno jedna od privrednih grana sa najuspešnijim razvojem. S druge strane, globalno su vina iz Srbije jako malo poznata a svet je željan novih vinskih otkrića.

Prepoznavši tu šansu, organizacija Wine Jam iz Beograda, u saradnji sa holandskim vinskim novinarom i publicistom Paul Balke-om, organizuje od 25.-29. maja 2017. vinsku turu kroz Srbiju za osam uglednih novinara i stručnjaka iz EU, Rusije, Engleske i SAD.


Cilj je da se preko njihovog doživljaja i uticaja promovišu naši vinski potencijali ali i Srbija kao destinacija za vinski turizam. Ovakve aktivnosti nam u perspektivi otvaraju veće mogućnosti za izvoz naših vina kao i dobar publicitet u svetu.

Ovom prilikom gosti se upoznaju sa nekoliko najvažnijih vinogorja Srbije. Prvog dana u Beogradu se predstavljaju negotinska vina. Potom, na putovanju kroz Frušku Goru, Šumadiju i Župu, gosti će doživeti sve raznovrsnosti i pontencijale naših vina i vinogorja.

Pored toga što će svoje utiske publikovati u vinskim medijima koji imaju veliki uticaj u njihovim sredinama, posebno je dragoceno što će naši vinari od ovih iskusnih stručnjaka čuti direktne komentare i savete, ali i povezati se kako bi pokušali da naša vina plasiraju na razvijena tržišta.

Ovaj projekat su značajno pomogli Turistička organizacija Srbije kao i hotel Radisson Blu i agencija Terra Travel.

Vinski maraton na Paliću

Volite da trčite u prirodi? Želite da se provedete s društvom ili porodicom u opuštenom ambijentu, uz muziku i vrhunska vina Srbije?

Na pravom ste mestu!

Vinski maraton je manifestacija namenjena svima koji žele da uživaju u prirodi, dobrom vinu i gastronomiji, trčanju, rekreaciji i pre svega – dobroj zabavi!

Vinska trka i Trka uživanja prolaze kroz vinograde palićkih vinarija, a posebna specifičnost obe trke su okrepne vinske stanice i karnevalski duh. Svaki učesnik Trke uživanja može na start da izađe u originalnom sopstvenom kostimu, onako kako ga je zamislio i napravio, a najmaštovitiji će na kraju dobiti vredne nagrade!

Ova trka namenjena je i profesionalnim sportistima i rekreativcima, uz naglasak na dobrom provodu učesnika. Jedna od specifičnosti je mogućnost da trkači izađu na stazu u kostimima, da usput zastaju na okrepnim stanicama i degustiraju vina, druže se, što će sve zajedno doprineti dobroj festivalskoj atmosferi!

Staza Vinske trke Palić 2017 duga je oko 23 km i prolazi kroz slikovite predele jezera Palić i okoline, kroz vinograde, pored vinarija, salaša i brojnih okrepnih stanica sa voćem, vinima, vodom, ukusnim zalogajima… Za one koji se baš žure, sve to i još mnogo poslastica svakako će ih dočekati po završetku trke na cilju.

Za sve učesnike pripremljeno je nekoliko startnih paketa.

Preuzimanje startnih brojeva i čipova za merenje vremena biće organizovano dan pre trke, u petak 22. septembra od 17 do 21h, kao i na dan trke, u subotu 23. septembra od 8 do 10h kod Velike terase, ispred Zone za takmičare. U istim terminima biće moguće i kupiti startni paket, za one koji to nisu učinili ranije.

Start i cilj nalaze se ispred Velike terase (koordinate: 46.098715, 19.758606).

Trka uživanja je besplatna i namenjena je svim uzrastima, rekreativnim trkačima i šetačima, ljubiteljima prirode i vina, bez prijavljivanja, pobednika i plasmana. Pravo učešća imaju svi koji to žele!

Staza Trke uživanja duga je šest kilometara i prolazi pored jezera Palić, kroz vinograde, pored vinarija, salaša i brojnih okrepnih stanica s voćem, vinima, vodom, ukusnim zalogajima…

Uz uživanje u laganom trčanju ili šetnji kroz idilične predele, druženje na stazi i pijuckanje vrhunskih vina, jedna od glavnih odlika ove trke je karnevalski duh koji se ogleda u maštovitim kostimima učesnika.

Učesnike sa najoriginalnijim i najmaštovitijim kostimima očekuju posebne nagrade!

Učesnici ulaze u Startnu zonu kod Velike terase tek kada poslednji takmičar Vinske trke napusti Startnu zonu. Start Trke uživanja je u 10:45 kod Velike terase (koordinate: 46.098715, 19.758606).

Posetioce i učesnike Vinskog maratona očekuju brojni obilasci lokalnih vinarija, mnoštvo zanimljivih i edukativnih vinskih radionica, degustacije najboljih vina iz tog dela Srbije i regiona, a sve to uz čuvene specijalitete lokalne kuhinje, muzički festival i zabavni program za sve uzraste!

Uz Vinariju Zvonko Bogdan, jednu od najlepših i najmodernijih u Evropi, na ovom prostoru nalazi se još i nekoliko pravih malih vinskih bisera, počev od vinarije Tonković, koja je ugled stekla lokalnom sortom kadarka, zatim vinarije Petra, s vrhunskim vinima internacionalnih sorti, ili vinarije Maurer, svojevrsne vinske laboratorije malo poznatih, starih i zaboravljenih sorti, pa sve do podjednako zanimljivih vinarija Čuvardić, Vinski dvor, DiBonis, Dukay-Sagmeister…

Vinske ture uz stručnog vodiča organizovane su tokom celog dana u subotu 23. septembra, s polaskom ispred restorana Mala gostiona, a za nedelju 24. septembar zakazan je obilazak vinarije Zvonko Bogdan i ručak na Salašu Zvonko Bogdan.

U okviru Degustacione zone na Velikoj terasi predstaviće se vinarije učesnice Vinskog maratona, degustirati najbolja lokalna vina, sirevi i gurmanski specijaliteti i održati vinske radionice s temama: „Šta treba znati o vinu“, „Vinski bonton“, „Slaganje hrane i vina“, „Tipična vina iz okoline Palića i regiona“…

Takođe, tokom sva tri dana trajanja Vinskog maratona u restoranima Mala gostiona i Riblja čarda održaće se niz vinskih degustacija.

Satnica Vinske trke 2017:

8:00 – 10:00   Okupljanje trkača u Zoni za takmičare

10:30               Start Vinske trke

15:00               Završetak Vinske trke

15:15               Proglašenje pobednika i dodela nagrada

Srpska vina na Dekanteru 2017

Srpske vinarije su postigle zapažen uspeh na ovogodišnjem međunarodnom ocenjivanju vina u Londonu u organizaciji magazina Dekanter. Žiri je imao posla sa više od 17 hiljada vinskih uzoraka iz celog sveta. Posebno  raduje što su značajne nagrade na Dekanteru dobila i vina od autohtonih sorti grožđa.

 

SREBRO

Vizija 2015, vinarija Aleksandrović

Arno 2015, vinarija Aleksić

Kardaš Limited 2012, vinarija Aleksić

Filigran cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo

Dokaz 2015, vinarija Despotika

Talas crveni 2015, vinarija Deurić

Vrtlog 2015, vinarija Janko

Chardonnay Terasa 2013, vinarija Matalj

Kremen Kamen 2013, vinarija Matalj

Kadarka Fantazija 2012, vinarija Tonković Experiment Prokupac 2015, porum Čokot

Credo crveni 2013, vinarija Virtus

Chardonnay 2015, vinarija Zvonko Bogdan

Icon Rubimus 2015, vinarija Zvonko Bogdan

BRONZA

Rodoslov 2012, vinarija Aleksandrović

Regent 2012, vinarija Aleksandrović

Morava 2016, vinarija Despotika

Enigma 2015, vinarija Deurić

Talas beli 2015, vinarija Deurić

Urban rose 2016, vinarija Deurić

Doja belo 2015, vinarija Doja

Prokupac 2015, vinarija Doja

Chardonnay 2015, vinarija Lastar

Pinot Noir 2015, vinarija Lastar

Kremen 2015, vinarija Matalj

Tri Morave belo 2015, vinarija Temet

Ergo beli 2015, vinarija Temet

Tri Morave roze 2016, vinarija Temet

Tri Morave crveno 2015, vinarija Temet

Kadarka Rapsodija 2013, vinarija Tonković

Aglaja cabernet sauvignon 2015, vinarija Vimmid

Credo beli 2015, vinarija Virtus

Cuvee No1 2015, vinarija Zvonko Bogdan

Život teče 2015, vinarija Zvonko Bogdan