I BEGEF

Jesen je, al’ u meni ona ne tuguje. Nekako sam preboleo žarko leto, živopisne morske obale i letnju razbibrigu i iskreno uživam u jesenjem vatrometu boja i vrelom kestenju. Beograd je za retke dokoličere i okorele hedoniste spremio bogatu trpezu: tu su i Bitef i Bemus i Beogradski džez festival, smotre filmova i koncerti. 

„Čekaj, malo!“, rekli bi oni razumni, „a kamo iće i piće?“.  

Što se tog segmenta ponude, u ovo doba godine tiče, tu je dosta dugo vremena vladala poprilična šupljina (ako se izuzme tradicionalna smotra meda u Tašmajdanskom parku), te se to od ove godine menja pojavom BEGEF-a, beogradskog gastroenološkog festivala, koja će se odigrati u Starom dvoru (Skupština grada Beograda) i Kući kralja Petra I od 6. do 8. oktobra 2017. godine.

I BEGEF najavljuju Zoran Repajić, Vinski putevi Srbije i Nenad Andrić, Vinovnik

Prvog (16:30-21:00h) i drugog dana (10:14:00h) BEGEF-a srpski vinari, poneki rakijaš i proizvođači prehrambenih proizvoda - svi s naglaskom na autohtono, na proizvode s zaštićenim geografskim poreklom, predstaviće se gostima s pozivnicom  u Starom dvoru (Skupština grada Beograda).

Pozivnica važi za sva tri dana festivala i za dve osobe. Kako se bliži i Dan prokupca (14. oktobar) biće ovo dobra prilika da se među autohtonim vinima pojavi i njen kralj, a i najavi ova međunarodna manifestacija. Vina i ostali proizvodi biće dostupni predstavnicima diplomatskog kora, uglednim privrednicima, ugostiteljima i ostalima koji potražuju i prodaju ove proizvode. 

Vinarija Škrbić

Poseban program obuhvata predavanja o Vinskim putevima Srbije i značaju vinskog turizma, svečani ručak i obilazak jedne od beogradskih vinarija, Vinarije Škrbić na Ovčanskom putu i Podrum Panajatović na Senjaku.

Poslednji dan, nedelja, 8. oktobar (12:30-17:00h) opredeljen je za smotru beogradskih vinara u Kuću kralja Petra I. Biće to prillika da se predstavi i deseti vinski put Srbije- Vinski put Beograda. Mesta će biti da se pažnja javnosti skrene i na dve etno kuće na teritoriji grada Beograda: Zorniću kuću u Barajevu i Babinu reku u Lazarevcu.

Begef organizuju Vinski putevi Srbije, Zorana Rapajića u saradnji sa Sekretarijatom za privredu grada Beograda i vinskim online magazinom „Vinovnik“ koji je na konferenciji za medije predstavljao glavom i bradom Nenad M. Andrić. Andrić je na početku nabrojao probleme s kojima se ova manifestacija na porođaju suočava: "da pada u vreme berbe i manifestacije Oplenačka berba".  U sebi svojstvenom maniru dodaje:

„Vinski festivali korenspodiraju poput odlazaka na slavu Svetog Nikolu. Morate biti istovremeno na više mesta!“

Nastavlja u vedrijem tonu a povod za njega iznalazi u činjenici da je država sufinansijer ove beogradske vinske manifestacije, te da je tim svojim činom uvidela i spremna je da doprinese daljoj ekspanziji i popularizaciji srpskog vinogradarstva i vinarstva. 

Gosti festivala biće predstavnici Panonskog vinskog koridora, vinske organizacije deset zemalja s prostora na kojem se nekad prostiralo istoimeno more. Tako će beogradskoj vinskoj fešti prisustvoti gosti iz Vilanjija, Podrum Vukoje iz Trebinja, a organizatori će mađarskom vinskom regiji, jednoj od 22,  uzvratiti posetu u novembru ove godine. Dobili su i poziv da posete Istru.

Činjenica da grad finansira ovu manifestaciju i daje prostor (Svečana sala Starog dvora) omogućuje organizatoru da izlagačima ne naplaćuje kortizaciju. 

Od trenutka kada je otpočela signalizacija i obeležavanje srpskih vinarija njihov broj je porastao od početnih 120 na preko 400. Stoga će biti izvršen i njihov novi popis. Ono što posebno raduje je podatak da se od ovog broja (400) bar trećina vinarija okrenula gajenju autohtonih sorti vinove loze, kao planetarnom trendu, te su iz tog ugla, organizatori na slatkim mukama.

Prisetivši se, kako mukotrpno teče posao oko organizacije ovakvih svetkovina u čast Dionisa i rimskog mu blizanca Bahusa (kada smo mi 11. oktobra 2014. godine napravili prvi festival Vinske ilegale), nisam ih previše gnjavio. Onaj ko to nije nikada radio neka ne sudi i ne kudi, jer na to nema nikakva prava. 

S puno razumevanja posmatrao sam imenjaka zagledanog u spisak vinarija, kako stalno obavlja telefonske razgovore. No, poznajući ga, spokojan sam i spreman za vrhunsku hedonističku svetkovinu, na kojoj on obećava:

„dobar izbor prokupaca, tamjanike bele ali i crne, 15-tak autohtonih sorti, 40-50 vinarija (Župljani, Fruška gora, Šumadija, Negotin...) i par vinarija iznenađenja, kao i vodeće srpske vinske headlinere.

Ostaje mi samo da zaključim:

Sa srećom i uspešno vam bilo!