XII VINOcom – Još jedan vinski tulum u Zagrebu

Vinocom je produkt prilično neverovatnog entuzijazma profesora Ivana Dropuljića, matematičara i vinskog zaljubljenika i divnog čoveka. Na festivalu se već tradicionalno predstavljaju probana vina, mečovana sa sjajnom hranom, održaju se savremeno koncipirane eno-gastro obuke za poslovne ljude, trgovce, someliere, ugostitelje, ljude iz javnog života, novinare i druge ljubitelje vina i hrane. 

 

Vino se, odnedavno,  proširilo i u šatoru koji je tradicionalno bio namenjen hrani. Patinirano otmeni hotel Esplanada građen u bel epok stilu svake godine je pozornica jedne velike i vesele vinske žurke i razmene fenomenalne pozitivne energije. Zemlja partner ove godine bila je Ruska Federacija, koja je imala priliku da svoja vina predstavi i u okviru jedne od radionica (Vino morsko vinogradarstvo forum predstavlja nove ruske vinske marke). 

 

Vinoljupci s čašama u rukama i osmesima na licu hitaju od dvorane Venice do Paris, od Emerald do Istanbul,  da bi se opet svi našli na Oleander terasi ili ispred ulaza u hotel. Preko 300 izlagača iz cele Hrvatske, ali i Francuske, Austrije, Italije, Portugalije, Slovenije, Makedonije, Srbije (Zvonko Bogdan, Erdevik Winery, Stara Sokolova) i drugih zemalja predstavili su svoje najbolje proizvode radoznalim hedonistima. 

 

Nismo propustili priliku da  posetimo i izvrsne radionice: Randez-vous s Frankovkom (Feravina), Jeste li sigurni da znate sve o Graševini?, Krauthaker, Arhiva - mogućnostiodležavanja o čemu sledi detaljniji zasebni izveštaji. U prvom naletu da spomenemo par: malvazije (Radovan-jedna od najekstraktnijih malvazija koje samo probao, naglašene arome cveća i bagrema, zrelo žuto voće i osušena trava, aromatično bilje), žilavke, žlahtine, grk i  za mene novitet škelet.

Ova vinova loza daje vino svetložućkaste boje sa zelenkastim prelivima. U čaši vrlo bistro s lepo razvijenom sortnom aromom koja asocira na belo voće, sveže jabuke i kruške s akcentom vanile. Loza je izuzetno otporna na botritis, grozd je razuđen, te je smanjena potreba za primenom fungicida. Probamo vina Vinarije Voštinić Klasnić (Moslavina) vrhunski Škrlet 2016, oranž Škrlet Orange 2016, kao i predikatni vrhunski Škrlet Unikat 2016 kasna berba. Škrlet Orange je vino prouzvod maceracije od 23 dana i 22 noći. 

Škrlet je kristalno bistro vino, svetlo žućkaste boje s zelenkastim odsjajem, voćnog karaktera, kojim caruju agrumi. Pre svega citrusi, u primesama se mogu pronaći jabuke, egzotični tonovi ananasa, nagoveštaj vinogradarske breskve i tragovi herbalnosti. Ukus osvježavajući i lagan, pun živahnih kiselina. Škrlet Unikat iza moderne etikete sa crvenim krugom na žutoj podlozi, krije kristalno bistro vino nežno žute boje, svežine koji budi asocijacije na breskvu, a potom se otkrivaju i note dinje i kruške. Osim dominantno voćnih, daju se naslutiti i herbalne note. 

 

Vinarija Mikša ima tradiciju koja datira još iz 1936. godine kada je zasađen  prvi vinograd i to baš sa moslavačkom autohtnom sortom škrlet. Puni zamah i profesionalno bavljenje vinogradarstvom započinuje 1994.  kada ire zasade i vinski podrum, kao i ugostiteljski objekat gde se njihova vina, uz odgovarajuću gastronomsku pratnju mogu probati. 

Nastavaljmo dalje uz morske plodove, roštilj, pršutu, tarufe crne, te stigosmo do izuzetka koji potvrđuje pravilo - frankovke - Feravino - sveboje sortnosti - frankovka od kolevke do pred groba. Zadržavamo se u razgovoru s vlasnicima Vinarije Agris Koiji proizvode istarsku malvaziju i graševinu. Njihova malvazija je suva, izraženih nota kruške, uz blage nagoveštaje citrusa, malo prolećnog belog cveća, i nežnih kiselina. Graševina je zelenastožute boje s blagim aromama tropskog voća, grensmit jabuka i sasušenog sena, ugodnih kiselina i izražene mineralnosti uz karakterističnu sortnu gorčinu u završnici. 

 

Drugi dan startovali smo s temom: Svet graševina - sortnost podleže zahtevima teroara, da bismo nastavili s Krauthakerradionica - arhiva, mogućnost odležavanja, gde nam je otkriće pred sjajnog nebiola i merloa, bio Krauthaker verdućo- Kuvlakhe Verduzzo 2011. Bez sumpora, prirodni kvasci, stara škola. Vrllooo zanimljivo. Tu smo negde i saznali da komšije, ako žele da gaje neku sortu moraju da traže dozvolu za sađenje određene sorte na tom potezu od nadležnog ministarstva. Poukama nikad kraja. Idemo na teren kozmetike. Neki su, uporno, tvrdili da je za njihov dobar ten zaslužna kupaža graševine i sovinjona. Nastavljemo druženje i probe vina, a završili smo sa nekim sjajnim dingačima, plavcima, kod Stine, Bure, Matuška (Rojal dingač i Superior), te kod Čitluka i Nuića (Trnjak). 

 

Kao što rekoh, doživljaji, prijatniji od prijatnijih, ređali u neprekidnom nizu, kao na nekoj veseljačkoj pokretnoj traci, na koju je svako bio pozvan da da svoj osmeh i zagrljaj. Tek s ove vremenske distance, kada smo sabrali sve što smo doživeli utisci su nam još bolji. Što dovoljno govori o kvalitetu ove vinske fešte. Izuzetno duga završnica, aftertaste. Na usnama, u glavi, u srcu...

 

 

A onda kao što Njegoš reče: Čaša vina čašu vode ište...

Papa pije Kadarku iz Srbije

Običaj da se papa sladi vinom kadarke seže duboko u prošlost, još u doba kompozitora Franca Lista, koji je drugovao sa tadašnjim papom (Pije IX), kome je svake godine na praznik Svetog Urbana slao vino od kadarke. Tradicija da se vino od kadarke, nežne sorte grožđa i veoma teške za uzgoj, šalje papi, nastavljena je 2009. godine.  U saradnji sa segedinskim biskupom nastavlejno je slanje kadarke iz segedinske katedrale u Vatikan.

Vinariju Tonković osnovana je 2006. u cilju reanimacije istorijski važne vojvođanske sorte grožđe, kadarke. Nalazi se u Subotičko-horgoškoj peščari, pozicija Bački vinogradi. Kadarka je poznata kao autohtono mađarsko vino, no bila je dominantna sorta crvenog vina u Vojvodini u vreme Autrougarske, vrlo cenjena, jer se lepo sljubljuje s gulašom.

No, kadarka zapravo potiče s juga Balkana. Izvorno se zove Skadarka, ali pošto u mađarskom jeziku „SK“ ne može da stoje na početku reči, preimenovana je u kadarku. Teška je i veoma zahtevna za uzgoj, pa se zato vinari retko odlučuju baš za nju.

Fantazija je crveno vino, elegantno, mekano i sveže vino srednjeg tela, umerenog alkohola, rubinske boje, prepoznatljivih aroma crvenog i crnog voća, posebno višnje i dugog voćnog ukusa, koji zadržava intenzitet i na srednjem nepcu. Zahvaljujući fino granuliranim taninima, Fantazija može trajati najmanje desetak godina. Godišnje se proizvodi oko 30 hiljada buteljki. Fantazija 2011. dobila je Decanterovu bronzanu medalju.

Rapsodija se proizvodi u svega nekoliko hiljada boca, s odabranih položaja unutar vinograda. Rapsodija je kompleksnije vino, s velikim potencijalom dozrevanja. To je vino moćnijeg tela i gušće teksture, stasavalo u novim hrastovim bačvama od 300 litara. Rapsodija ističe dve ključne osobine kadarki: eleganciju i svežinu. Rapsodija 2012. je nagrađena Decanterovom brozanom medaljom. Kao i Fantazija, nazvana je u znak poštovanja kompozitoru Franzu Listu.

Kadarkin rosé ujedno je aromatičan i svež. Vine posebne svežine,  može se piti tokom cele godine. Na nosu donosi mirise šumskih jagoda. Rosé se proizvodi u nekoliko hiljada boca, a 2014. dobio je Decanterovu preporuku za sortu.

SEMINAR O VINOGRADARSTVU

24. novembara 2017. godine u “Palati Italiji”, Kneza Miloša 56 održaan je se seminar:

SEMINAR O VINOGRADARSTVU

Program je bio sledeći: 

10:00 – Jelena Kuzmanović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije

PDO vina Srbije

10:20 – Barbara Tamburini, enolog

Od grožđa do vina: neke ključne etape

11:05 – Nicola Mansuino, firma “Vinifera Nieri”

Nove tehnologije u proizvodnji vina

11.35 – Aleksandar Tabaković, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije

Zaštita biodiverziteta i očuvanje autohtonih sorti vinove loze

PAUZA ZA RUČAK 

VOĐENA DEGUSTACIJA: “Simfonija mirisa: slatka i desertna vina i slaganje sa tipičnim italijanskim poslasticama”

Degustaciju je vodila enolog Barbara Tamburini

14:00 – 14:15 – Uvod o slatkim i desertnim vinima

 14:15 – 16:00 – Degustacija 5 slatkih i desertnih italijanskih vina koju je vodio enolog Barbara Tamburini uz učešće Chefa poslastičara Alessandra Petita iz Medjunarodne škole italijanske kuhinje ALMA

WINE JAM TERROIRS 2017

WINE JAM TERROIRS 2017 ove godine održan je u petak 17. i subotu 18. novembra 2017. godine u Hotelu  Radisson Blu, Beograd. Naglasak je bio na zemljištu i njegovom uticaju na vino. Vinari su se odazvali pozivu organizatora i doneli uzorke zemljišta i loze, radi upoznavanja vinske publike s podnebljem s kojeg određeno vino dolazi.

Svoja vina su izložile sledeće vinarije: Bikicki prirodno vino, Tonković kadarka, Lastar, Temet, Cilić, Virtus, Pusula, Šapat, Komuna, Kovačević, Deurić, Brestovački, Trivanović, Đurđić, McC, Matalj, Dajić, Vimmid , manastir Studenica, Budimir, Ivanović, Čokot, Tošići, Veličković, Trišić,Pantić, Rnjak, Đorđe, Galot, manastir Hilandar, Plantaže (CG), Lozar (MK), Fazan (BiH), Maurer, Sagmeister, Patkov vinograd,  Madžić, Grabak, Izba Jovanović, Todorović i Stojanović. 

Željko Garmaz je predstavio svoju knjigu "Vinske priče: Dalmacija" i  tamošnja vina (lepa kolekcija dingača, grka...HR).

 

Posetioci su mogli da probaju  sireve Belgrader i mlekare Dana  i rakije: Rakiju Sveticu, Rakiju iz Rakije, Dedinu rakiju, Krunsku, Volos naturu i Rtanjsku rakiju. Saorganizator ovog estogog dela je bilo udruženje Rakija, ugavnom (Ilija Malović i Zoran Radoman). Svoje proizvode izložili su  RIEDEL (vinske čaše i dekanteri ) i  Illy (kafa). 

Sastavni deo festivala su i  prigodne radionice na kojima mogu da se razmene mišljenja, da se vidi šta sve treba uraditi da bi se vino još više ukorenilo u nas. U petak se pričalo o brendingu srpskih vina (marketinši stručnjaci i vinari tet a tet, voajeristički ispraćeni od stručne publike), a nakon toga smo se pitali: "Kuda ide vinska Srbija - bez dlake na nepcima?"

 

Subotnja sesija otpočela je konferencijom inostranih vinskih novinara (šest- iz SAD, Rusije, Austrije, Holandije i Italije, koji su u prvoj zvaničnoj poseti Beogradskom vinogorju ). 

Sledila je radionica za rakijaše ("S rakijom na ti"), da bi se festival zaključio diskusijom na temu : "Nove generacije i vino - koji nas vinski trendovi očekuju."

Konačan zaključak: zanimljivo, posećeno, korisno, dinamično, opet par vinskih noviteta, diskusije će valjda poslužiti u sagledavanju stanja danas i u Srbiji, a uz sve to smo se i dobro smo se zabavili. Malo li je?