четвртак, 27. децембар 2018.

Vino & Fino AfterWorkParty edition 2018.



Atmosfera na Vino & FIno AfterWorkParty


U sred ove prednovogodišnje srede po poslovičnom, beogradskom, decembarskom saobraćajnom kolapsu kad je dan dobrano prelazio u noć na Beogradskom pristaništu, u komforu kafea  Lavash  (Karađorđeva 2.-4.) magazin Vino & Fino, koji se bavi popularizacijom vina, vinske i gastronomske kulture u Srbiji i šire, a postoji od 2011.
godine podvukao je crtu nad ovom godinom.

Da se radi o kredibilnom medijumu govori i tiraž od 11 hiljada primeraka. Dakle povod okupljanja je bio da se dodele vinima, vinotekama, vinarijama, ugostiteljima i vinskim facama koja su obeležila 2018. godinu, kao i da se, potom, proslavi dolazak nove. 

Delovao je ovo, kao neki prednovogodišnji vinski festival, što po zvanicama, a što po vinima koja su točena. Čist hedonizam i renesansa. Dokaz, da, bar što se vina tiče ne moramo da brinemo za budućnost. 

Cafe  Lavash

A ako se pitate odakle i šta znači ime lokala, odgovor nas vodi na Orjent i predstavlja ime za onaj tanak hrskav hleb od belog brašna. 


Članovi žirija sleva nadesno: Perica Radović, Vuk Vuletić i Igor Luković. Tomislav Ivanović opravdano odsutan.

Sastav žirija koji je odlučivao o vinima bio je:


Vuk Vuletić, somelijer,
Tomislav Ivanović, sinski sudija i novinar,
Perica Radović, vinski bloger,
Igor Luković, urednik magazina Vino i Fino.


And winner is:


U katergoriji belih vina prvo mesto ponelo je vino Vista Hill White Reserve 2012. vinarije Vista Hill. Slede Bukovska Bagrina 2017. vinarije Matalj, Pinot Blanc 2017. vinarije Zvonko Bogdan, Ergo Belo 2016. vinarije Temet, Triangl Sauvignon Voignier 2017 vinarije Laster, Aldumaš 2017, vinarije Šijački, Hysteresis 2016 vinarije Yotta, Grašac Quet 2017. vinarije Fruškogorski vinogradi, Rizling 2017. vinarije Kovačević, Miisterija 2016. vinarije Janko.

U katergoriji penušavih vina prvo mesto pripalo je Fresco Bianco NV vinarije Kovačević . Slede The 205. vinarije Deurić, Trijumf Brut Blanc de Blancs 2009. vinarije Aleksandrović, Trijumf Noir 2010. vinarije Aleksandrović i Penušava Babbaroga 2016. vinarije Bjelica. 

U katergoriji roze vina pobenik je Vinum Roze 2017. vinarije Vinum. Slede Rose Sec 2017. vinarije Zvonko Bogdan, Roza Nostra 2017. vinarije Erdevik, Rose Lastar 2017. vinarije Lastar, Pink Punk 2017. vinarije Chichateau.

U katergoriji crvenih vina prvo mesto poneo je Cuvee No.1 2016 vinarije Zvonko Bogdan. Slede Aksiom 2016. vinaije Deurić,  Testament Zapis 2016 vinarije Janko, Probus 275 2016. vinarije Deurić, Kremen Kamen 2015. vinarije Matalj, Fantazija Kadarka 2013. vinarije Tonković, Summarum Merlot 2015. vinarijhe Art wine, Zapis 2016. vinarije Janko, Merlot Terroire 2016. vinarije Jeremić i Grand Trianon 2015. vinarije Erdevik.

Vinarije godine 2018. je Vinarija Temet iz Lozovika. 

Vinoteka godine 2018. je Vine and Pleasure Dejana Maslovare. 

Vinska ličnost godine 2018. je Vuk Vuletić.

Ugostitelj godine 2018. je Gijom Iskander,  šef restorana Langouste (Kosančićev venac 29.) koji je Beogradu dao prednost nad Dubaijem.  

 
Vaš izveštač se nada da će iduće godine dodati još jednu kategoriju vina koja je u Srbiji u usponu. Neću vam odati koju, samo ću vam reći da je to boja koja krasi holandsku reprezentaciju.

уторак, 18. децембар 2018.

XIII VINOCOM RADIONICE: VINA MEĐIMURJA (PUŠIPEL + SKRIVENA CRVENA VINA)



 

Drugog dana ovogodišnjeg druženjana uglednom vinskom skupu lociranom u udobnom hotelu Esplanada nakon kraćeg i inspirativnog šetnja-ćaskanja sa dva vinara Stojanom Šćurekom i Srđanom Barićem, s ovim drugim odlazimo na radionicu koju vodi somelijer i sudija Dekantera  Siniša Lasan.  

 
 

Subota je 24. novembra tačno je 13 sati, a u pitanju je dvočas posvećen vinima Međimurja (najsevernija hrvatska županija). Nešto kraće nego prosečna hrvatska pozorišna predstava, tešim se kao da sam naslutio da ćemo probati čak 18 vina i to od belih do crvenih, uz vino penušavo vino dobrodošlice. Ali šta se mora, teško nije (bar ovaj put). 

Istorija tvrdi da su vina odavde pili i plemići iz porodice Zrinski. Nagađa da su to možda činili i Rimljani. Za ovaj kraj vezuje se i ličnost Svetog Urbana. Legenda kaže da su ga neki neprijatelji proganjali, a on gledajući gde da se sakrije utočište pronašao u ovdašnjim vinogradima. Vinari su mu pritekli u pomoć, a on iskoristio priliku i preveo ih u hršćanstvo. Putovao je od naselja do naselja, od vinograda do vinograda, te je prilikom tog putešestvja razvio veliku naklonost prema ljudima koji rade u vinogradima i podrumima (palnica ili pelnica).


Međimurski vinari su se baš zarekli da izguraju priču zvanu autohtona bela sorta pušipel. Kako bi nas u to potpuno uverili obezbedili su i recentne uzorke, ali i svoje prisustvo, da brane i odbrane svojih ruku delo. Organizovali su se u udruženje „Hortus Croatiae“ (Hrvatski cvjetnjak, ima ih oko  četrdesetak), zaštitili brend kvalitetnog belog vina međimurskog vinogorja, propisali stilovi (te imamo i penušavce ali i ledene berbe), linije (klasik i prestiž) usaglasili izgled pušipel boce i izgled etikete na njoj. Deluje da sa ovim momcima ali i devojkama poput Tee (Cmrečnjak, Štampar, Horvat, Dvanajščak-Kozol, Kocijan, Jakopić...) nema šale, ali zaključak je posve pogrešan, dobro smo se našalili na ovoj radionici, ali nikako na kvalitet isprobanih vina.  Naprotiv...



U Međimurju trenutno ima oko hiljadu hektara vinograda, od čega polovina otpada upravo na  pušipel. Od njega je Tomšić napravio penušavac Zlatni zvir klasinom metodom (18 meseci na kvascima), s kojim smo i započeli ovu radionicu.  Ova inscenacija pušipela u završnici donosi prijatnu, bademast gorčinu. Saznajemo da ovaj deo Hrvatske raspolaže i sa lepim perspektivama kada je turizam u pitanju, te izgleda da se kockice lepo slažu. 

Pušipel (ovo ime nosi od XIX veka), moslavac, kod Slovenaca šipon, u Mađara i u Vojvodini furmint, a u Nemačkoj i Austriji mosler je adut na koji igra ova simpatična ekipa. Sorta, za koju važi da je rođak šardone (te mu to definiše i pravce razvoja) može dati od 8- 20 tona po hektaru, ali povećanjem prinosa ovo se vino kvalifikuje za gemište, kajkavska verziju našeg špricera (prave ga s gaziranom kiselom vodom, a ne sodom). Saznajemo i za podvrstu gemišta -škropec- vino s vrlo malo dodate mineralne vode. Ali, ako se grožđe stručno pretoči u vino dobijamo vino lepo izraženih kiselina i citrusnih nota.

 
 


Dosta priče ajde da radimo, tj. da probamo:


  • Štampar pušipel 2017, suv, mineralan, arome limete, zelenih jabuka, 11 % alkohola,
  • Horvat pušipel 2017, polusuv. višelojan 11, 7% lkohola, 2,5 gr. zaostalog šećera,
  • Kocijan pušipel 2017, kontrolosanom fermenacijim, selektovanim kvascima, 11,6 alkohola,
  • Cmrečnjak pušipel 2017, 3 gr. zaostalog šećera, Dekanter dodelio 91 poen, plače lepim suzama u čaši,
  • Jakopić pušipel 2016, ova vinarija iza sebe ima 45 berbi, a ovo izdanje u čaši ima i note petroleja,
  • Dvanajščak-Kozol pušipel 2016, samotok, duga maceracija, šest meseci u bačvama
  • Štampar pušipel 2009-vino koje je u dve godine odležalo u drvenim bačvama bez sudske presude, krunski je dokaz da ova sorta ima potencijal za odležavanje.
  • Cmrečnjak Extreme 2016, proizveden surli metodom, od čega 15 % oranž postupkom (tronedeljna marceracija i vrenja), a onda izležavanje u drvenoj bačvi. Vino sadrži 13 %  alkohola i standardne boje, kaže.


Za nas kao posmatrače sa strane, Međimurje deluje kao jedno od najuzbudljivijih hrvatskih vinogorja. Deluje da su em vina zanimljiva, em zabava zagarantova. Mlada generacija vinara uverila nas je da ume i zna da radi s belim sortimentom, te smo se okrenuli crvenim vinima. To je, ujedno, već bila tema drugog dela ove naporne, ali pre svega čarobno počne i poprilično vesele radionice. Kada su crvene sorte u pitanju probali smo pre svega pino noar, kao i kaberne sovinjon, berbe od 2015.-2017. I prijatno se iznenadili njihovim kvalitetom i potencijalom. A onda nam je već trebao kratki predah. 


понедељак, 17. децембар 2018.

PEVAC U SNEGU



 

Prijavljujem ozbiljan incident sa spontanom razmenom pozitivnog raspoložena  i agresivno-prijateljskog druženja koji se desio jedne snežne subote u decembru. O čemu je zapravo reč?


Dan kada je Beograd iznenada obukao belo kamuflažno odelo, a taj dan je bio subotu dao nam je dovoljan signal da se uputimo u Šumadiju. Cilj naše posete bio je Podrum Pevac smešten nedaleko od Kragujevca u selu Cvetojevac.  Na ulazu u lep poslovni objekat srdačno nas je dočekao i pozdravio vlasnik, Aleksandar Stanković.

 
Obišli smo prostorije u kojima se čuva vino i rakija. Zanimljivo je da se ovde pored uobičajnog aksesoara za prostore ove namene, tu ima još i umetrničkih slika, oslikana fotelja, veliki pevac, pinterski alat i dedina slika. Deluje da je to sve slučajno tu, ali nije. Sve je to lepo uklopljeno i u službi jedne lepe, porodične priče. Aleksandar nam kaže da je deda bio pinter (bačvar, čovek koji pravi burad, bačve, kace i kačice). 

 

Ovakav zanatlija uvek je bio stalni član na jedrenjacima, jer su ovi u svojoj utrobi nosili njegove proizvode. Nekada je svaka srpska kuća imala pomoćnu prostoriju zvanu “kačara” u kojoj su bila pohranjena burad. Razgledamo radoznalo dalje; tu je i jedna boca koja se neprekidno okreće a u njoj nešto sija. Iza flaše pozadina od crnog klirita (pleksiglasa) sa led svetlom. Kasnije ćemo saznati da je to  boca „Zlatnog pevca sa 23 karatnim zlatnim listićima.

 

Odlazimo u modernu degustacionu salu smeštenu u potkrovlju i upoznamo se i sa proizvodima. Od vina imali smo prilike da probamo četiri iz boce: Izazov tamjaniku, Gušt šardone, Kukuriku roze od kaberne frana i na kraju Zagrljaj interesantnu kupažu 75% kaberne frana i 25% kaberne sovinjona. Prva dva su tipični primerci svoje sorte. Roze je već po sastavu zanimljiv. Kasnije ćemo se upoznati i sa novitetima koje se mogu očekivati iz ovog podruma, a da bismo zadovoljili vašu radoznalost napomenimo da imaju i jednu domaću, crvenu, autohtonu sortu. Raspoleženje je bližilo vrhuncu, ali... To je bilo tek prvo poluvreme.

 
Drugo smo započeli sa Debeljkom, likerom od oraha, odležalim u buradima pet godina, koji nas je na prvi gutljaj osvojio svojim neospornim šarmom. Punog ukusa, pravom eksplozijom aroma u ustima, sa suptilnom gorkom završnicom. Nešto što biste svi, znam, rado popili. Kao i rakiju od malina koja nas, takođe, lepo uvodi u ove nastupajuće praznične dane. 

 
Dane druženja i veselja. A druženje se nastavlja: slede dve rakije od dunja, dve rakije od kajsija, šljive, već pomenut „Zlatni pevac” dunjevaču sa zlatnim listićima. Pored ovih imaju još dosta rakija, pakuju ih u pakovanja različitih zapremina, već po zahtevima klijenata, spomenimo još rakiju od kruške i loze, kao i specijalnu rakiju od dunje sa dodatkom meda i propolisa „Medena”. Rakija se destiluje u dva bakarna kazana od po 350 litara, sa gasnim gorionicama i električnim mešalicama, na tihoj vatri sa dve destilacije, a destilat potom odležava u hrastovim i dudovim burićima, gde rakija dobija specifičnu boju i aromu. I ovde se sprema jedno prijatno iznenađenje za potrošače, s kojim ćete takođe biti više nego zadovoljni. Garantujem. 


Ivane Stanković Nikolić, Aleksandrova supruga pored sopstvenog posla pomaže mu u opremanju objekta i dizajnu proizvoda. Naime ona je baš to i završila - grafički dizajn, a sebe pronalazi i u slikarstvu. Onima koji prate mode poznate su njene kreacije torbi i novčanika. Učestvovala je i u izradi scenografije i propratno- propagadnog materijala za jednu dečiju pozorišnu predstavu.


Ovaj ukusno dizajnirani prostor pre tri godine bila je samo pusta livada. Ivana i Aleksandar su već postigli mnogo toga. Imaju i dve ćerkice; Taru i Nikolinu.  

 

A i stvorili su  jedno ovako lepo mesto za druženje uz dobru kapljicu. Puni su ideja i planova za budućnost. U planu je i atealje u kojem bi supruga Ivana imala adekvatne uslove za rad. Poseduju neophodnu energiju koja je dovoljna garancija da od svojih zamisli neće odustati. Na kraju smo probali likere u jestivim čokoladnim korpicama, što je svakako biti lep završetak ovog druženja. Što ovu zanimljivu priču uvodi u jednu zimsku bajku.


Fotografije: Dragoslav Mihajlović, WineJour