понедељак, 11. децембар 2017.

Nikoljdanski festival




Sveti Nikola je zaštitnik putnika i moreplovaca. Dakle otputujte u Topčider i zaplovite vinskim morem. Svedoci smo da su pojedini iskoristili vino samo za zgrtanje para. Ovde je reč o sasvim suprotnoj poruci. Povodom velikog praznika našeg naroda posvećenom Svetom Nikoli, organizatori su priredili NIKOLJDANSKI FESTIVAL. A ono štio je najzaniljivije i za svaku pohvalu ULAZ ZA POSETIOCE JE BESPLATAN a proizvode izlagača možete kupovati po promo cenama.

Upotpunite svoju sezonu praznika, druženja i darivanja u ekskluzivnom ambijentu novog restoranskog kompleksa "Topčiderac": očekuju vas izlagači-proizvođači vrhunskog vina i hrane, predstavnici destilerija, kuća kolača i zanimljiv zabavni program.

Za vreme festivala u periodu od 12-18h restoran Topčiderac organizovaće BRUNCH po promo cenama a za najmlađe je obezbeđena besplatna kreativna radionica koju vode profesionalni umetnici.

Organizator: WINE JAM 

Mesto:Topčiderac, Bulevar Vojvode Mišića 81 B.

DAN PRVI subota 16.12.2017.

•12h Početak festivala sa vinarijama, destilerijama i proizvođačima hrane (celodnevno prisustvo)
•12-18h Brunch po promotivnim cenama, veliki izbor specijaliteta restorana "Topčiderac"
•13-14h „DEDA MRAZOVE ČAROBNE SANKE“ (predstava za decu)
•15h DJ festivalski set
•16-17:30h Koncert grupe “ZEMLJA GRUVA“
•19h Finale prvog dana
•21h Večera za sponzore i učesnike (zatvorenog tipa) uz jazz-pop koncert uživo

DAN DRUGI nedelja 17.12.2017.

•12h Početak festivala sa vinarijama, destilerijama i proizvođačima hrane (celodnevno prisustvo)
•12-18h Brunch po promotivnim cenama, veliki izbor specijaliteta restorana "Topčiderac"
•13-14h “NOVOGODIŠNJA BAJKA“ (predstava za decu)
•15h DJ festivalski set
•16h-17:30 JAZZ SVIRKA (LIVE): “ALEX & FERGUSON“
•20h Zatvaranje festivala

петак, 08. децембар 2017.

Vinarija Magaza- Velika Drenova



 
Podrum Magaza osnovan je 1946. godine u mestu Velika Drenova. Ali nije sve teko, što bismo rekli, po loju. Odmah nakon izgradnje 1947. godine podrumska zgrada je nacionalizovana, što je proizodnju  vina i rakije zaustavilo sve do 1957. godine, kada je podrum zvanično vraćen u vlasništvo porodice Milanović.

Na temeljima starog podruma nikla je nova vinarija koja je registrovana 2015. godine pod imenom porodična vinarija „Magaza“.

 
 
Podrum je preradnog kapaciteta od 2 hiljade litara, a grožđe dolazi iz sopstvenih vinograda površine 3,5 hektara. Nalaze se u vinogradarskom rejonu „Tri Morave“, u selu Mala Drenova, na dve lokacije: „Lipnica“ (čokoti merloa i šardonea) i „Vinik“ (bela tamjanika). 



Mi smo imalo zadovoljstvo da se sa radom i produktima takvog rada upoznamo na nedavno održanom Festivalu srpskog vina u Lazarevcu, a juče smo to iskustvo mogli da ponovimo u Vinoteci Vina Srbije, gde ih možete i kupiti (Zmaja od Noćaja 9, Ilije Garašanina 22). 



Tamjanika 2016, je lagano, suvo vino, muskatnog ali ne i sladunjavog karaktera (tako tipičnog za ovu sortu), neočekivano svežih i izbalansiranih kiselina, sa 11, 5 % alkohola.

Šardone 2015 je suvo vino punog tela, komleksne strukture, dobijeno od prezrelih grozdova šaronea fermentacijom u hrastovim buradima. Diskretnog ali i kompleksnog mirisa i karakterističnog sortnog ukusa sa dugom završnicom.   Alkohola 14 %.

Merlo 2015 je suvo, sortno vino voćno, crvene rubin boje, svilenkaste strukture, s aromama trešanja i borovnica, kao i karamela i nota cimeta. Odležalo godinu dana u hrastovim buradima.

четвртак, 07. децембар 2017.

Od svitanja do sumraka, Slankamen - Vinarija Acumincum




Dan je bio predsnežni, decembarski, potrefilo se i subota. Krenuli smo put vojvođanske ravnice, uskim drumovima u posetu vinarijama u Slankamenu. Prvu smo pronašli u Starom Slankamenu. Vinarija “Acumincum” nosi ime rimskog utvrđenja,  koje se pod imenom „Castrum Zelenkamen“ pominje u XI veku. 

U XV veku dolazi u ruke srpskih despota iz porodice Branković. Turci su ga zauzeli 1521. godine, o čemu i danas, videćemo kasnije, svedoče očuvane ruševine. E tu se baš smestila Vinarija Acumincum, uspešan primer eklektike savremene arhitekture i dizajna sa bogatom istorijskim nasleđem, a sve to krunisano odličnim crvenim vinima širaz, pinot noir i kaberne.


Sve je počelo kad je porodica Spasić došla u posed kuće porodice Mrkšić. Kuća datira iz 1769. godine, a nekada je bila župni dom katoličke bogorodične crkve. A onda je udario grom, pogodio krst, koji je zatim oštetio krovnu konstrukciju. Crkvenjaci su se obraćali Vatikanu, ali je Sveta stolica bila gluva za njihove apele za pomoć. Stoga su prodali župski dom i popravili crkvu.


Ta kuća je najverovatnije najstarija sačuvana kuća u Starom Slankamenu. U njenom vinskom podrumu, porodica Mrkšić je skladištila vina. Vina koja su se služila u hotelima „Moskva“, „Mažestik“, „Metropol“ i  mnogim drugim prestolničkim.


Novi vlasnici, bračni par Snežana i Milan Spasić, pronašli su ostatke turskog kupatila prilikom rekonstrukciju kuće. Projekat rekonstrukcije i dogradnje današnje vinarije radio je poznati beogradski arhitekta Vladimir Lojanica, koji je široj javnosti poznato po projektu i realizaciji TC Rajićeve, Holliday Inn-a i Expo hale. Za realizaciju adaptacije ove vinarije Lojanica je dobio nagradu 37. Salona arhitekture.

 


No vratimo se vinari i pronađenom starom hamamu iz 1566. godine, jednom od dva koji se nalaze na teritoriji današnje Vojvodine. Nalazi se  ispod degustacione sale, na putu ka vinariji, zaštićen ojačanim staklom i osvetljen reflektorima, te deluje tajanstveno i mistično. Dodatno je dopunjen i opremom koja se može pronaći u svakom današenjem hamamu.  Ceo prostor je elegantan, ukrašten tim spa arefaktom, a Lojanica je dosta toga uradio u staklu kako bi bilo vidljivo, kad već to zaslužuje. Tako se i iz baše može razgledati vinarija.

 

Vlasnici vinarije “Acumincum”, od nečega što je u početku bio hobi, ušli su u vrlo ozbiljnu vinsku priču. Počeli su sa zasadima širaza pre sedam-osam godine, ali kada su na Januarskom međunarodnom sajmu vina u Temerinu osvojili Zlatnu medalju za kvalitet baš tog vina, zamislili su se i prelomili. Poreklom iz Negotinske krajine, tradiciju su vešto nakalemili na novi teroar. Gaje širaz, pino noar, frankovku i kaberne sovinjon.  A postojbine se prisete i malo, pomalo pomenu Nikolu Matalja. 



U okviru moderne vinarija sačuvan je hamam, a ceo prostor osmislio je arhitekta Vlada Lojanica, njihov beogradski komšija. Izvor lekovite slane vode, temperature od 18° C, kojim se snabdevalo kupatilo i danas se nalazi na pedesetak metara od kuće. A pri rekonstrukciji kuće, porodica Spasić, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika iz Sremske Mitrovice, pronašla je hipokaust-ostatke sistema za zagrejavanje.  A kada iz degustacione sale izađemo na svetlost dana, a onda vam pred očima pukne veličanstveni pogled na Dunav i Titelski breg.



U vinariji smo probali sjajna vina s potencijalom iz 2016 i 2017 od širaza i pino noara uključujući i roze od širaza, da bismo u degustacionoj sali probali Nomad 2013 (širaz) i Bonvivan 2013 (kaberne sovinjon). Vina pravljena od grožđa sticajem okolnosti. Srećnih i iskrenih. A kada smo pitali planiraju li da neka vina barikiraju ofiraju svoj prirodan ukus. Milan Spasić zadovoljno probajući svoje mlado vino kaže:

"Čim oberem grožđe koje miriše na nagorelu dasku!"




Danas se njihovi vinogradi na potezu Počenta prostiru na dva hektara, a planiraju širenje. Gaje se: Frankovka, Pinot Noir, Shiraz i Cabernet Sauvignon od crvenih sorti i u malim količinama Viognier od belih. Orjentacija na crvena vina sasvim je lična i posledica je činjenice da Spasićevi piju isključivo ova vina. A s obzirom na male posede berba traje kratko, ali se zato dugo sedi i pije, pa su za tu priliku obezbeđeni i veliki zemljani lonci za svadbarski kupus.


Uz priču provuče se i vic, koji skriva istinu. Bik i lav ispijaju vino. Zovu ih žene. Bik svoju pozdravi i nastavi da vrti čašu. Lav se javi i povinova zahtevima svoje ženke.


„Baš si papučar!“, optuži ga bik.

“Lako je tebi ti kući imaš kravu!“, odbrusi mu lav i ispi svoj kaberne pred put.



Vladimir Lojanica je rođen  1969. u Beogradu. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1995. Poslediplomske studije je pohađao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na smeru Arhitektonska organizacija prostora i poslediplomski kurs studija umetnosti iz oblasti arhitektonskog i urbanističkog projektovanja. Od 1996. je zaposlen na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Prodekan za nastavu Arhitektonskog fakulteta u periodu od 2009-2012. U nastavi radi na predmetima  Stanovanje i Studio projekat na Departmanu za arhitekturu. Od 2015. je šef Departmana za arhitekturu. Godine 2004. osnovao je samostalnu arhitektonsku praksu, arhitektonski studio Proaspekt u okviru kojeg redovno i uspešno učestvuje na javnim nacionalnim i međunarodnim arhitektonskim konkursima na kojima je osvojio brojne nagrade (među kojima i deset prvih). Autor je serije projekata i realizovanih objekata u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je više značajnih stručnih priznanja, među kojima se izdvajaju Godišnja nagrada za arhitekturu Saveza arhitekata Srbije za najuspešnije delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u 2007. godini za kompleks hotela Holliday Inn i Expo hale XXI u Beogradu.

Uporedo sa arhitektonskim i urbanističkim projektovanjem objavio je radove i tekstove u brojnim monografijama i profesionalnim i javnim publikacijama. Član je različitih nacionalnih strukovnih udruženja i savetodavnih tela. Od filmova izdvaja „Blejd Raner“ (Istrebljivač). 

Radovi Vladimira Lojanice izlagani su i objavljeni u domaćim i međunarodnim profesionalnim kongresima i izložbama uključujući i dva puta izlaganje u okviru nacionalne selekcije na Arhitektonskom bijenalu u Veneciji.



VINO I VETAR Sedrika Klapiša





Od priznatog reditelja trilogije "Španski apartman" i "Pariz" u bioskope stiže "Vetar i vino", dirljiva i delikatna priča o porodičnim vezama, odraslosti, povratku korenima, vinu i ljubavi, smeštena u prekrasne pejzaže i vinograde Burgundije. 


"Vino i vetar" je film koji nas vraća nama, našoj porodici, zemlji, korenima, i to je odlična prilika za jedno sasvim novo jedinstveno gastronomsko iskustvo zbog čega će publika na ovaj način moći da oseti prave emocije, probudi sva čula i uživa u ukusima i čaroliji domaćih proizvođača, vina i umetnosti. 


 Film je od 7. decembra na redovnom bioskopskom repertoaru.


2i Film distribucija u bioskope donosi pravo francusko osveženje! Od 7. decembra u bioskope stiže pravi vinski film koji govori o vinu, zemlji, korenima, ljudima, porodici, domu, trudu i neraskidivim vezama. Film je priča o ljubavi, kojoj kao i vinu “treba vremena." 


Ovaj film dočarava nestvarne pejzaže i vinograde Burgundije, a ono što je interesantno jeste da govori o sve aktuelnijoj i lokalnoj priči kada je reč o vinogradima i bogatoj srpskoj zemlji, kojoj se sve više mladih vraća, ili razmišlja o tome. Zato je ovaj film inspirativna priča za sve one koji vole svoju zemlju i svoju porodicu... priča o nasleđu, korenima i vrednostima, a pre svega za one kojima vino znači život! 



Žan je tridesetogodišnjak koji čitavu deceniju putuje svetom, prekinuvši sve veze sa porodicom i s Burgundijom, regijom u kojoj je odrastao. Sad kad se skućio u inostranstvu, dobija poziv da se vrati u rodnu Francusku da bude uz oca koji umire od neizlečive bolesti. Kraj je leta i predstojeća berba grožđa daje Žanu priliku da se opet zbliži sa sestrom Žulijet i bratom Žeremijem kako bi se dogovorili oko budućnosti porodičnog vinograda. Tokom godinu dana, prateći ritam godišnjih doba i postupka izrade vina, dva brata i sestra polako obnavljaju svoj odnos, vezani iskrenom i životnom strašću prema vinarskom umeću.

Film istražuje bolnu porodičnu dinamiku i rešavanje problema. Nasuprot sceničih sela, vinograda i pejzaža Burgundije koji oduzimaju dah, kroz četiri godišnja doba, prikazan je rad u vinogradima, podrumu vinarije sa prelepom scenom zabave na kraju žetve.

Ideja za film počela je 2010. kada je Klapiš otkrio Jean - Marc Roulot koga je znao kao glumca, a koji je ujedno i uzgajivač i proizvođač vina. Počeo je da ga posećuje sa kamerom u ruci. Nakon nekoliko godina druženja sa njim i njegovim prijateljima ideja za film je rođena. Kada je došlo do snimanja, svi su bili srećni da sarađuju, a Roulot dobija ulogu Marsela, menadžera porodice, i postaje tehnički konsultant na filmu. Glavni glumci Pio Marmai, Ana Giradot and Francis Civil osećali su se kao kod kuće. Scene kada prolaze vinogradima i probaju grožđe da odluče kada je žetva, kada se vinogradi obrezuju, kada imaju tehnički razgovor tokom degustacije u podrumu, su autentične.

Lokalna publika pozdravila je i odobrila način na koji film tretira situacioni problem koji utiče na mnoge porodice u ovoj oblasti, ističući i univerzalne teme, koje se tiču svih nas kao što su pitanja sa kojima se u odrastanju svako od nas suočava. Istražuje pitanja nasleđa, korena, generacijskih konflikta kojima osvetljava temu delikatnih i dirljivih ljudskih odnosa, što ovaj film čini jedinstvenom uzbudljivom porodičnom pričom.

U filmu je istaknuta jedinstvenost Burgundije kao zadivljujućeg regiona čuvenog kao zavičaja najboljih vina na svetu što daje karakter filmu. Osim ljudskih odnosa, kroz četiri godišnja doba, interesantan način prikazivanja različitog vremena i mesta, Klapiš istražuje i univerzum pravljenja francuskih vina, i onoga što se očuvalo od predaka do danas u vidu novih inovativnih praksi.

Novi film Sedrika Klapiša, priznatog reditelja poznatog po svom laganom, srčanom i šarmantnom tonu i saosećajnom pogledu na živote ljude, odnosno njegovih karaktera predstavlja komunikativnu i intrigantnu priču, ispričanu kroz četiri godišnja doba jedinstvenog francuskog dodira. Daje nam uvid u autentični prizor procesa pravljenja vina, govoreći o snažnoj univerzalnoj temi, o vrednostima, porodičnim vezama i nasleđu, i životu u sinhornizaciji sa ritmom prirode.

"Vetar i vino" je film za sve ljubitelje Francuske i francuskog vina, kao i vina uopšte. U svakom će izazvati mnoštvo osećanja kroz čistu kinematografsku poeziju!
 

SVEČANA PROJEKCIJA U OKVIRU PRVOG DOGAĐAJA


FILM & VINO



7. decembar, Cineplexx Ušće Shopping Center




Wine&Food Tasting 19.15h



Svečano prikazivanje 20.00h


Dođite da nazdravimo!



 Partneri svečane projekcije:


Vinarija Temet, Vinarija Budimir, Vinarija Deurić, Vinoteka Savamala, Zlatiborac, Mlekara Carpe Diem, San Marina






Podrška:


Wine Jam



REČ UREDNIKA WINEJOUR-a 


Zamislite veliki tržni centar pored reke. 

Zamislite multipleks bioskop. 

Onda zamislite par vinarija i par stolova sa đakonijama.

Družimo se i ćaskamo. Ispijamo vino. 

A onda svi u bioskop na film “Vino i vetar“ (Back to Burgundy/Ce Qui Nous Lie). Vodi nas u porodilište gde se grožđe rađa i u vinarije gde stasava u vino.

 

Šta biste vi uradili da nasledite vinograd?

Jedini put da sam bio u vinogradu, a da sam nešto radio osim razgovarao i slikao bilo je u vojsci. U Makedoniji. Još ni zakletvu nismo položili a oni nas poslali među čokote. Od svega u vojsci (uz let helikopterom, šetnju granicom i dresure pasa) ovo mi je ostalo u najlepšoj uspomeni.

Malo smo brali, a mnogo više jeli. Gladna vojska. Više paraziti nego neka korist. Kako je to silno grožđe palo na vojnički pasulji i kupus salatu znamo samo mi. A koliko smo doprineli berbi samo oni kojima je to bilo u nadležnosti. 


 

Stoga sam za sa zanimanjem dočekao ovaj film. Koji se bavi životom vinara, njihovim željama i snovima, preprekama na koje naleću u pohodu na taj plemeniti cilj. 

Već sam odgledao sjajnu „Dobru godinu“ (2006.) Ridlija Skota  s Rasel Krouom, „Šetnju među oblacima“ (1995.) s Kijanom Rivsom,  „Francuski poljubac“ (1995.) sa Meg Rajn i Kevinom Klajnom, „Vinom do pobede“ (Bottle Shock, 2008.). 

Ovaj francuski film ne donosi ništa novo, nikakv iskorak, samo jednu dramu i poređenje između gajenja vinove loze u Francuskoj i u Australiji. Dakle, sasvim dovoljno.

A kada smo već kod isustva vinara, o njegovom trudu, ponekad proćerdanom zbog vremenskih ćudi evo i izjave jednog mog prijatelja vinskog entuzijaste i zanesenjaka:

„Budući da sam od dede naslijedio vinograd evo kaj sam napravio. Preuredio ga po pitanju sortimenta i načina uzgoja... i proširio ga. Podrum modernizirao i tehnologiju prilagodio svojim idejama.

Vinarstvo nije zanat nego kreativna stvar. Promišljanje o idejama i mogućoj primjeni istih“