"Šta će ti toliki ranac?! " začudio se Zorf Iznogud, koga sam
zatekao kako klošari u Francuskom kultirnom centru, skivajući se od
nalete vetra, bezuspešno se trudeći da nešto shvati iz preključerašnjeg
broja "Monda". Prevideo je da sam ja ozbiljan planinar i još
strastveniji ljubitelj potrošačkog društva. Nije mi poverovao ni da se
krajnje ozbiljno i detaljno spremam za polaganje "DELF-a".
Kako
se Italijani ne bi naljutili svratili smo u kafe "La Piaca" da
degustiramo italijanska vina. Prihvatilii smo ovo kao neophodno zagrevanje za
sutrašnji Salon vina u Hyatu. Da bismo osetili svu raskoš ovog božanskog
nektara, "venčali smo ga" sa sirevima, pršutom i drugim specijalitetima
italijanske kuhinje. Jedno od najpopularnijih italijanskih vina je
Lambrusco (Lambrusko), lagano, slatko crveno vino iz okoline Bolonje. Da
na zaboravimo da pomenemo i čuveni Chianti (Kjanti), čije se boce
uobičajno pakuju u pletene korpice od pruća. Nije grešio Lord Bajron
kada je kazao:
"Vino teši tužne, oporavlja stare, inspiriše mlade i donosi zaborav problema".
Subotu je obeležio Salon vina u Hayatu. Prvo smo razgledali božićne
jelke a onda se upustili u tajnu vinove loze. 70 vinarskih kuća iz 12
zemalja izložilo je 330 vina.
Zalet hvatam uz penušava španska i
slovenačka vina, uživajući u dobroj evergrin muzici koja prati ovu
manifestaciju, koja postaje tradicionalna. Španci su nam ponuduili
sjajno suvo penušavo vino La Tue, poreklom iz Kastilja la Manča. Svetlo
žute boje, sveže i pitko, izraženog voćnog ukusa jabuke i kruške,
harmonično. Sledilo je belo vino sa istim geografskim poreklom sa nimalo
privlačnim imenom Clearl Organic, koje sugeriše na novi trend u vinskoj
industriji. S ovakvim stavom se slažem, ali je imenu i dizajnu etikete
trebalo posvetiti više pažnje. Tom prilikom sam upoznao "veselog
Francuza" oženjenog Srpkinjom koji me je priupitao odakle mi reklamni
materijal španskih vinara. Uputih ga ka Špancima, ali on ne progovori ni
reč maternjeg jezika, već samo par fraza na lošem engleskom.
Probam vino čuvene kuće Hugel&Fils i mom ukusu najviše odgovara Pinot Gris iz 2005. godine.
Standardno
dobra su bila istarska vina (Malvazija, Plavac i Dingač). Istarsku
Malvaziju Bomarcheise iz 2007. godine karakteriše svetlozelena boja, sa
bogatim voćnim ukusom jabuke i poljskog cveća sa izraženom bademastom
završnicom. Ukus je zaokružen i elegantan. Moje omiljeno crveno vino
Teran (ovaj put berba 2005.) plod zemlje (terra rose) i probranih
čokota loze, posle deset dana maceracije i dve godine odležavanja u
hrastovim bačvama predstavilo nam se u punom svetlu. Sa skladnim voćnim
ukusom kupine i višnje, vegetalnim i herbalnim tonovima ovakvo vino je
pravi izbor za nastiupajuće praznike. Nije ni čudo, vinska kuća Badel
stara je preko 120 godina. Sledi najpoznatije mađarsko crveno vino Egri Bikarer
iz 2003. godine.
Degras
nas je prijatno iznenadio sa svojom Malvazijom i Teranom. Marina Cvetić
sa Montepucianom d'Abruzzo-m ispunila je očekivanja, s obzirom na
renome njene vinske kuće, koja se na ovim manifestacijama redovno
pojavljuje. Negde tu se, iznenada, pojavio i čuveni istarski pršut, da
upotpuni ukupni ugođaj.
Vršački
vinogradi su me obradovli sa simpatičnim pakovanjem četiri bočice vina
kao stvorenih za poklon. Nažalost, razočarao sam se kada sam saznao, da
se neće naći u prodaji...
Uživam
u razgledalju štandova i degustiranju vina. Nema gužve i znam da se
ovuda kasnije neće moći proći. Tada ću ja već biti na predavanjima, gde
ću pokušati da popunim praznine u mom vinskom obrazovanju. Školovanje
otpočinjem sa uporednom degustacijom domaćih Sovinjon blan vina. Probamo
vina čije su etikete skrivene u crvenim vrećicama u kojima se boce
nalaza. Treba da pokažemo svoje znanje. Isprobali smo 6 vrsta vina. Kao
najboljeg predstavnika ovog vina ocenili smo Trijumf. Ovo elegantno
iskričavo vino boje starog zlata sa ćilibarskim prelivima, sa
kompleksnim mirisima i skivenim istančanim aromama očaralo nas je po ko
zna koji put. Bio je u pravu mudrac Tagora kada je tvrdio da vino utiče
na moć zapažanja, otvarajući nove vidike i prostranstva!
Sledi
degustacija porta i raznih vrsta čokolada. Probali smo dva porta Calem
Rubi i Sandeman Fine Towny. Ovaj drugi nam bio je bliži našoj predstavi o
ovom desertnom piću, čije ime nosi jedan grad i jedan fudbalski klub,
ili je možda obrnuto, nije više ni važno...Uz ova vina probali smo
različite čokolade mlečne, crne, ca čili paprilom, sa voćnim želeom
(proizvođača Ruther, Kraš il.). Sledilo je jedno mađarsko desertno vino
čuveni Tokaj iz 2004. godine. Uz njega nam je poslužen sir gorgonzola.
Podrum
Aleksandrović nam se, ovaj put, predstavio sa svojim crvenim vinima.
Došavši sa prostora gde se loza gajila još od vremena Rimljana, gospodin
Božidar Aleksandrović nam je posle sjajnih belih vina podario i "Život u
ružičastom i crvenom". Novost iz ove vinske kuće je "Trijumf Noir". Na
početku degustacije posluženo nam je na nižoj temperaturi od optimalne.
Na svu sreću, greška je brzo otkolonjena i ovo vino je zablistalo u
punom sjaju. Maceracija od nedelju dana, fenolna zrelost vina
napravljenog od najboljih zrna Pinot Noira (vina osetljivog na niske
temperature i biljne štetočine) podarila nam je purpurni dijamant bogate
arome i delikatne strukture, elegantno vino sa aromom maline, jagode sa
izbalansiranim tonovima vanile, kokosa i belog bibera, sa baršunastim
taninima i impresivnom završnicom. Sledila je "Vizija", jedna sjajna
frankovka sa 14 % alkohola, 24 dana maceracije, 2 godine odležala ui
hrastovim buradima od 225 litara. Meko puno vino boje rubina i arome
zrelih kajsija, crne ribizle i kore pomoranže. Kao posedica odležavanja u
buradima javljaju se blagi tonovi tosta i crnog bibera u završnici.
Veče
okončava, kako i priliči 32. baron Rikazoli gospodin Frančesko,
vlasnik jedne od najuglednijih vinskih kuća u oblasti Kjanti. On nam je
tek nagovestio formulu Kjantija koji uspešno proizvodi. Probali smo
Castello di Brolio Chianti Classico. Sanđoveze daruje ovom vinu svu
raskošnost njegovog bukea, kanajolo mu daje mekoću, sputavajući njegovu
prirodnu žestinu, ne narušavajući pritom aromu. Malvazija mu pojačava
ukus, daje svežinu i lakoću zbog kojeg je "Kjanti" omiljeno vino mnogih.
Publika je barona pitala koja hrana ide dobro uz ovo, zaista lepo vino,
al' se plemić pravio nevešt, ignorišući činjenicu da je posluženje bilo
"dosta siromašno". Ceo događaj izvukla je simpatična, nasmejana dama u
ljubičastoj haljini i čarapama veselih dezena. Ili su to već bili
maligani, ne marim...
Prijatno
me iznenadilo da na ovom Salonu nije bilo toliko "nabeđenih faca" koji
su došli da budu viđeni i slikani, već zaista pravih ljubitelja vina. U
to sam se uverio i na predavanjima, kada sam upoznao par vinara, za sada
malih, ali nadajmo se da će nas obradovati sa svojim proizvodima, možda
već na sledećem Saloni ili Festivalu. U to ime pozdravljam Acu Vacića iz
Pirota i želim mu uspeha u ovom mukotrpnom, ali sjajnom poslu. Jer kao
što reče stara francuska poslovica: "U vodi možeš videti odraz čovekovog
lica, a u vinu njegovo srce.
Sante! Cheers! Gesundheid! Cin-Cin! Živeli! Saude! Salud!
Nedeljni,
i dalje vetroviti, dan bio je, kao stvoren za izlet do Kosmaja. Da se
malo predahne od "veselog života" i uživa u čarima prirode. Nebo je bilo
obojeno dramatično plavo modrim tonovima. Snažan vetar izbistrio mi je
misli, a sjajna teleća čorba i karađorđeva šnicla potpomognuta ljutim
pečenim papričicama osnažila telo. Ni zaustavljanje od stane policije
nije uspelo da pokvari ovu nedeljnu čaroliju.
