Beogourmet, hedonistička fešta sa druge strane Save-dan drugi

Drugi dan Beogourmeta, 25. aprila 2015. godine obeležila je sjajna selekcija uvoznih vina.

  

Krenuli smo elegantno od šampanjaca Besserat sa tradicijom dugom preko osamdeset godina u proizvodnji šampanjaca. Inače vinska kuća je osnovana 1843. godine.

Njihove proizvode nam je predstavio ljubazni Sedad Rasmić iz firme Wine& Bubbly.  Šampanjci se prave u Premijum i Gran Kru verziji. 

•  Cuvée des Moines Blanc de Blancs, 100  % šardone, tri godine star, kristalno žute boje, svežih nota citrusa, cvetnih nota, nota meda i lešnika,
• Cuvée des Moines Brut, 30% šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije,  tri godine star, cvetnih aroma, sa voćnom aromama  vinogradarskih breskava i šljiva, kremast,  sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des MoinesExtra Brut, 30  % šardone, 20 % pino noar i 45 % pino menije, tri godine star, mineralan, kremast  penušao vino citrusnih aroma, vočkasto i sveže, sa suptilnijim i otmenijim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Vintage 54 % šardonea,  15 % pino noar i 31 % pino menij, pet godine star, aromatičnije, punije vino, sa aromama voća  (žutih trešanja, šljiva...) i voćnih džemova, diskretne note tosta, cvetni tonovi, sa prefinjenim mehurićima,
• Cuvée des Moines Brut Rose,  30  % šardone, 30 % pino noar i 40 % pino menije, tri godine star, roze boje,  note crvenog i crnog bobičastog voća, naročito šumskih jagoda, ribizli i borovnica, sa diskretnim tonovima badema.  

Ova vinska kuća reklamira se sloganom:

„Mnogi šampanjci su dobri sa hranom, ali samo jedan, Cuvée des Moines, napravljen je za hranu!“ 

Proveli smo i nemamo primedbi. 

Sledila je osvežavajuća letnja sangrija Lafista iz Navare  boje zrele trešnje, pune crvenog bobičastog voća, pogotovu borovnica, citrusa, pomoranži, svežine i elegancije. Iako, nisam pristalica kupovne sangrije, ova mi je baš legla. Pri tome dolazi u praktičnim pokovanjima, te je možete poneti i na izlete i piknike u prirodi. 

Francuski region, Alzas predstavio nam se sa sjajnom ponudom. Taj region ima prepoznatljivu bocu na kilometar, dva, a kreirana je radi lakšeg hlađenja, kada se to još radilo na primitivne načine. Gustav Lorenz predstavio je sjajna penušava bela i crvena vina, ali je naše simpatije pridobio sjajnu, netipični, uljasti rizling. Ova oblast, koja se nalazi na francuskoj-nemačkoj granici, u dolini reke Rone, pokupila je sve najbolje od obe zemlje i uspešno ih iskombinovala. 

 

Današnji vlasnik vinarije Domaines Schlumberger, kao i njegovi pretci, je nosilac titule princa od Aboa, reda koji su ustanovili alzaški monasi. 

Potiče iz  protestanske porodice, koja se u početku bavila proizvodnjom tekstila. U XVII veku na ovim  prostorima donosi se   Sertifikat o poreklu, kako bi se kontrolisala proizvodnja i promet  vina (preteča današnjih “Appellation d’Origine Contrôlée“ – AOC). 

Nicolas Schlumberger, počeo sa ozbiljnom proizvodnjom vina 1810. godine, pa se ta godina uzima za godinu osnivanja vinarije. 

Sledeći iz familije koji je zaslužan za razvoj vinarije je Ernest, koji je posle napada filoksere,  1911. godine, zasadio nove zasade i proširio vinograde na površinu od 110 hektara. 

Sredinom XX veka Konrad, Marsel i Danijel preselili su se u SAD. i osnovali naftnu kompaniju. Razvijali su posao i dalje, tako da danas poseduju banku i fabriku električnih brojila, parking satova i telefonskih govornica. 

Iz prestižne vinarije Domaines Schlumberger probali smo seriju The Grands Crus (Veliki rod).  

Vino za ovu etiketu mora da odstoji bar deset godina.


Time dolazimo da vina koje pokazje sve odlike teroara.   

Vinska kuća Domaines Schlumberger nam je predstavila sledeća vina iz ove serije:

• Grand Cru Saering : Riesling,
• Grand Cru Spiegel : Pinot Gris,
• Grand Cru Kessler : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer,
• Grand Cru Kitterlé : Riesling / Pinot Gris / Gewurztraminer.

Villa Tavernago proizvodi organska vina od 1978. godine. Takođe iz Italije dolazi Grito, sa tipičnim toskanskim, svežim Kjantijem, Barberom i Moskati punudom penušavih vina sa aromama jagoda i breskvi, kao izmišljenih za ispijanje u kafićima tokom sparnih, letnjih dana. 

Kantina Ripa Teatina  ponudila nam je vinsko blago iz Abrica, koji se od Rima nalazi na drugoj strani italijanske čizme. 

Vinska kuća Bonetto dell Tetze, podno moćnih Dolomita, iznedrila je sivi pino koji pleni svojim karakterom. Ova vinarija nalazi se u dolini reke Pjave. Proizvodi vino od XV veka i snabdevala je venecijanske duždeve. 

 

Predstavio nam se i Konzorcium Vino Kjanti koji je objedinio proizvođače iz Firence, Sjene, Arece i Pistoje i izborio se za oznaku kontrolisanog geografskog porekla 1984. godine. Konzorcijum objedinjuje tri hiljade šesto proizvođača, koji poseduju 15.500 hektara vinograda i proizvode preko 800 hiljada hektolitara Kjantija, različitih stilova, te je ponosni nosilac priznanja „ERGA OMNES“, koja se izdaje za zaštitu i popularizaciju D.O.C.G CHIANTI .

Zona proizvodnje Kjantija prostire se na teritorije provincija Areco, Firenca, Piza, Pistoja, Prato i Sijena. Zajednička karakteristika ovih oblasti je brdoviti reljef, visoravni i doline reka. Uslov da bi neko vino nosilo naziv Kjanti je da je 70 % od grožđa sanđoveze, a da ostatak čine komplementarne sorte.  Kabernea može biti do 15 %, a belih sorti najviše 10 %. Maksimalno dozvoljen rod po hektaru je 90 kvintala za Kjanti, 80 za Colli i Colline i 75 za Kjanti Speriore. 

Kjanti je vino rubin crvene boje, pa prelivima boje nara, punog i harmoničnog ukusa, prefinjenih tanina i sa karakterističnom aromoma koje podsećaju na ljubičice. Ovo vino se proslavilo početkom XVIII veka. Naziv vina Kjanti može imati i podnaslove koje se odnose na geografske podzone, a koje karakterišu restriktivniji procesi proizvodnje. A oznaka Superiore govorio o najboljim karakteristikama grož đa koje je korišćeno. 

Dekretom od 2. jula 1984. godine vino Kjanti je dobilo oznaku kontrolisanog i garantovanog geografskog porekla D.O.C.G. Takvo vino podleže organo-leptičkim ispitivanjima koje sprovodi toskanska komisija preko regionalnih privrednih komora.   

Španiju su zastupale vinske kuće Vincente Gandia u Rioja Vege, gde je provereni difot bio tempraniljo, čak i penušavoj varijanti. Iznenađenje je bio sjajni roze od grenaža. 

Portugalija se pojavila sa čitavim spektrom  karkaterističnih vina za tu zemlju. Našu pažnju pirvukao je jedan porto. Istrajno, uporno, ako ne i dosadno i nasrtljivo, pokušali smo da dođemo u posed simpatične, debeljuckaste boce. No, pred nosom targetirani porto nam je preotela šarmantna osoba (poznata redakciji).  

 

Kao kruna hedonističke ponude izloženi su vrhunski konjaci Maxime Trijol sa tradicijom proizvodnje koja seže u daleku 1859. godinu. To je jedna od najvećih destilarija u pokrajni Konjak, ali je još uvek u pitanju porodični posao.  

Od gastronomske ponude Italijani su se pojavili sa nekom slaninom (Larderia San Michele iz Kolonata), Vojvođani bi je nazvali sapunjarom, prepunom holesterola i soli, koja je lepo gasila kiseline belih vina. A ovaj špek dolazi iz jednog malog seoceta podno apeninskih Alpa. No, nije bila prikladna mlada za crvena vina, kako ne bi razjarila poletne tanine. 

 

Bilo je tu i tartufa Đulijano, u par izdanja (u maslinovom ulju, majonezu i senfu), kao i praktičnu firstaid;  bočica maslinovog ulja sa tartufima u spreju. 

 Predstavljena je i prateća oprema koja ima veze sa vinom. 

No vino, mnogo više od tela, određuje i društvo sa kojim ga probaš. A mi smo imali dobru i razdraganu ekipu. Tako da je degustacija potrajala, da ne kažem da se odužila.  

Beogourmet 2015, hedonistička fešta sa druge strane Save-dan prvi

Ovaj vikend, smešten između onog kišnog, maratonskog i nastupajućeg, trudbničko-gurmanskog, po datumu prvomajskom, bio je posvećen beogradskom vikendu vina i hrane pod nazivom Beogourmet. Ovaj hedonistički skup održan je u izložbenoj sali hotela Kraun Plaza u Beogradu.

Organizaciju ove vinske manifestacije potpisuje ugledni uvoznik vina, Kuća vina, na čelu sa gospodinom Radoslavom Stanišićem. Koncepcijski, program je podeljen po danima, te je su u petak nastupili srpsko i vinari iz regiona (Mačkov podrum, Jeremić, Virtus, Tonković, Bogdanović, Milanović, Plavinci, Podrum Madžić, Udruženje vinara Beograda i Jokić), a  subotu su obeležile vinske kuće iz sveta, pretežno starog (sa impozatnom lepezom vina, različitih cena i kvaliteta, od onih namenjenih širokoj publici, do pravih izazova za istinske vinske sladokusce).

Bilo je tu i izlagača koji prateću opremu i alat za uspešno konzumiranje Bahusovog fermentisanog sokića. Završni dan predstavljao je fuziju predhodna dva, dakle arenu u kojoj su vinska koplja ukrstili vinari iz zemlje i sveta. Susret domaćih i vinara sa strane trebao je i da posluži kao mesto gde će se svako premeri, ali i razmeni iskustva i utiske. Deluje prilično korisno, zar ne?

Odmah da kažem da sam veliki pobornik objedinjenog, istovremenog izlaganja hrane (u smislu delikatesa) i vina. Tako najbolje idu. Mnogi zameraju da imamo pregršt vinskih dešavanja, ali iz te gomile će se kvalitetom, koncepcijom i organizacijom vremenom održati samo one koje će zadobiti podršku publike i proizvođača (vinara). Noćna mora organizatora i slatka strepnja vinoljubaca, vinskih eksperata i vinskih analitičara! Tako, da ovim putem javno ohrabrujem svaki ovakav poduhvat, koji i pored one sadističke srpske izreke (da mi oprosti Udruženje za zaštitu životinja i žiri iz EU, odsek pristupni pregovorii):

„Prvi se mačići u vodu bacaju!“,

pokazuje zavidan potencijal. Jer vinska dešavanja, treba gajiti uporno i strasno, poput vinograda. S vremenom, kao i vina postaće vrhunski. Moram da primetim da je, ovom prilikom, naša redovna vinska ekipa bila desetkovana, ali koga nema bez njega se može i mora!

  

Nimalo me nije iznenadilo učešće nekih vinarija, „akcijaša“, koje ne žale napora da se približe ljubiteljima vina. To su vinarije, koje, kao što znate, spadaju u moje omiljene. Očekivao sam još poneku iz ove grupe, ali, nema veze, biće još prilika. Zato je tu bila Vinarija Jeremić, koja se munjevito približava vinskom tronu. Ni ovaj put nisam odoleo difolt sjajnom Mačkovom Portugizeru i plemićkom Jokićevom rozeu proizvedenom od sire. No, ono što me uvek zanima su neki vinski noviteti. Bar za mene, ograđujem se u startu.

Započinjem, lepršavo i pufnasto, sa Vinarijom Emporio (osnovana 2000. godine) i poletnim, polusuvim fruškogorskim penušavcem; sortni sastav šardone, zahvaljujući kojem je 2007. godine ova vinarija dobila titulu dvorskog liferanta.

Emporio štafetu predaje Vinariji SRŽ Milanović, koja je svoje vinograde smestila u junačkom Lazarevcu. Do vinarije smeštene u oglednom vinogradu u selu Šušnjar, delu poznatom pod imenom, Grabovica, dolazi kroz jedinstvenu vekovnu čardakliju sa 50 kolekcionih sorti. Sklad i harmoniju svojih vina baziraju na tajni spajanja tradicionalnih i modernih vrednosti. Vlasniku vinarije,  Rodoljubu Milovanoviću, koji je vinom počeo da se bavi kao hobijem, prijatelj je doneo barik bure sa porukom:

„Ti si rođen da se baviš vinarstvom!“.

Zato se i registrovao 2013. godine i smelo, ali i vrlo uspešno uključio u vinsku utakmicu. Dokaz da je Lazarevac, pored Rade Lambade, iznedrio još nešto sjajno, pokazuje životna strast ovog posvećenog vinara, koja je na svet donela sjanu crvenu kupažu kabernea i vranca GI Iva 2011, vino koje vam bombarduje usta aromama crne ribizle, koju je zaveo barik hrast. Na red je došao i sjajni pino noar, Darija 2011, koji je zadivio Italijane i dobio laskave ocene. Nažalost, rizling i kupažu kabernea i merloa, ostavio sam za drugi put.

Jedina beogradska vinarija koja proizvodi organska vina, Plavinci iz Grocke predstavila nam je Ćilibar 2014, suvo vino modernog stila, boje ćilibara. Ćilibar je proizveden od sorte grožđa Panonia. U razgovoru sa vlasnikom vinarije, gospodinom Branislavom Anđelićem, saznajem da je panonija dobijena ukrštanjem domaćih divljih sorti i rajnskog rizlinga, kroz višedecenijsku selekciju. Odlikuje se otpornošću na bolesti i štetočine, te je kao takva bogomdana za organsku proizvodnju. Vino, na nosu. donosi note citrusnog voća, i nagoveštava kajsije, sa blagim aromomama crvenog grejpfruta u završnici. Naziv mesta u kojem su vinogradi i vinarija, Plavinci nastao je krajem XIX veka, kada je ceo ovaj kraj bio pod vinogradima. Mornari koji su u zoru plovili Dunavom uzvodno, gledali su kako se ovi brežuljci presijavaju u indigo-plavoj boji, od plavog kamena kojim su tada prskani vinogradi, pa ga nazvaše Plavinci. Etiketu za Ćilibar 2014 oslikala je njujorška umetnica Saba Krmpotić. Vinarija godišnje se proizvede oko 3000 flaša. Ova vinarija ima i zanimljiv vinski blog na Internet stranici, pa predlažemo da ne oklevate već da je posetite.

Predstavila nam se i Vinarija Romansa sa svojom paletom voćnih vina. I odmah pronašla svoju publiku. Kao i ljubitelji rakijaške kulture, kojie su obradoovale destilerije Dukat  i Sokolova rakija.

Za tradicionalnu srpsku gastronomsku ponudu pobrinuo se Zlatiborac, a za ljubitelje slatkog zalogaja tu su našle ručno pravljene čokolade firme Reel chocolate.

Sledeća vinarija, Podrum Madžić, porodična je vinarija koja je sa radom započela 2008. godine, na temeljima dugogodišnje tradicije. Kako kaže vlasnik vinarije, gospodin Zoran Madžić, diplomirani poljoprivredni inženjer, na dva hektara plodne i osunčane zemlje u selu Selevac, porodica tka  ljubav i posvećenost u čokote od najboljih autohtonih i internacionalnih sorti grožđa, proizvodeći kvalitetna i aromatična crvena i bela vina „Milosija“ i „Radosavlje“. Belo vino „Milosija“ do berbe 2012. proizvodilo se od 85 % smederevke i 15 % italijanskog rizlinga i sovinjona. Berba 2013. donosi preokret u vidu 50 %  smederevke i 50 % muskat hamburga. Izuzetno bistro vino, vojničke, maslinasto zelene boje, osvežavajućeg ukusa vanile, koji su od 2013. godine kriunisani muskatnom aromom. Crveno vino Radosavlje do berbe 2011.  bilo je akcionarsko društvo prokupca i muskata sa podjednakim vlasničkim udelom , da bi im se od 2012. godine pridružio merlo. Merlo je izgleda bio gadan igrač, pa je oduvao muskat, te od 2013. godine, merlo preuzima  85 % akcija, a prokupac se zadovoljava sai 15 %. Godišnji kapacitet Podruma Madžić je oko 5.000 litara vina, kojima snabdeva vinoteke, restorane i zaiteresovano građanstvo.

 

Sledila je Vinarija Virtus, moj stari znanac sa vinima koja sam već upoznao (sovinjon, sivi pino, prokupac). Odlučio sam da probam Roze 2013, vino izuzetne svežine i lepih kiselina, ovečan začinskim notama, kupažu kabernea i prokupca. Naravno da nisam odoleo ni egzotici Marselana (nastalog u prošlosti, na francuskom tlu iz strasne veze kabernea i grenaža). Vino tamne rubin boje sa ljubičastim, kraljevskim prelivima, svilenkaste teksture sa izraženom voćnošću i  aromama junskih trešanja, zrele kupine, duvana i crne čokolade, nad kojima stražu čuvaju baršunasti tanini.

Vinska saobraćajnica logično me je, nesvesno, dovela i do mog, starog prijatelja, Ace Popovića. Jednog sjanog čoveka i vinara. Od njegovih odličnih vina poput kabernea i merloa, izabrao sam treće; pti verdo. Ovo vino, na neko vreme, zaboravljeni bordovski vinski začin i  stari drugar sire (širaza),  svilen prema nepovoljnim vremenskim uslovima,  svoju reinkarnaciju naveliko doživljava i u Srbiji. Na moju veliku radost! Potentne arome, sa tonovima zemlje, kože, dima i duvana. Na ukusu, dozirano  začinski i sa mineralnim tonovima,  a po karakteru papren. Volim ga, baš kada se otrgne iz kupaže i  suvereno zavlada sredinom vinskog terena. Blagosloveno da je grožđe koje raste u Krivajama, u podnožju homoljskih planina! No, nažalost, mora čovek da ima granicu i da zna kada da se zaustavi!

Još Jeremićev Kanon, jedno od najboljih srpskih crvenih vina, pa na smotru austrijskog filma. Do, subote i druženja sa stranim izlagačima.

Nastaviće se...