уторак, 27. октобар 2015.

Trijumf u Bergamu





Igrale se delije nasred zemlje Lombardije! 


Na 11-tom po redu Međunarodnom enološkom takmičenju „Svetske emocije: Merlo i kaberne zajedno“ („Emozioni del Mondo: Merlot e cabernet insieme“) održanom od 15.-17. oktobra 2015. godine u Bergamu srpska vina su postigla izuzetan uspeh! 

Bergamo se nalazi u italijanskoj pokrajni Lombardiji i udaljen je 40 kilometara od Milana, a 30 od čuvenog jezera Komo. Grad sa 121 hiljada duša. Ovaj prelepi italijanski grad, koji su osnovali Kelti, poznat je po svom izuzetno dobro očuvanom gradskom jezgru, koje se kao anđeo-čuvar nadvilo nad savremenim delom grada. Odatle se pruža prelepa panorama na grad i okolinu.



U  Bergamu se nalazi čuveni muzej umetnosti Akademija Karara (Accademia Carrara di Belle Arti Bergamo). Sasvim dovoljno za jednu ovako veliku vinsku feštu. A da li su i karte iz čuvenog špila tarot-karata, koje je u XV veku, minijaturama oslikao Bonificio Bembo, za vojvodu od Milana, mogle da otkriju rezulate ovog vinskog takmičenja? Pominju se u Zamku ukrštenih sudbina, Itala Kalvina, a čuvaju u ovdašnjoj Akademiji.


Ova vinska manifestacija koju tradicionalno organizuje vinski konzorcijum (klaster) „Consorzio Tutela Valcalepio“ pred 79 sudija svrstanih u sedam komisija iz 24 zemalja (42 strana i 37 iz Italije) iznela je 203 vinskih uzoraka merloa i kabernea iz 17 zemalja starog i novog sveta. Sudije su stigle sa svih krajeva zemaljske kugle; od Japana i Kube, do Velike Britanije i Perua. Iz Bordoa, sa ondašnjeg fakulteta je pristigao čuveni profesor Alan Bertan (Alain Bertrand). Među tih 79 sudija bila su i tri „naše gore lista“: dr Marina Bogićević, Mirko Rnjak i Nikola Biorčević. 


Srbiju su na ovom međunarodnom takmičenju predstavljale tri vinarije i to sve tri šumadijske: Aleksandrović, Jeremić, Radovanović.  Mnogo manje nego prošle godine, kada su četiri srpske vinarije poslale 18 uzoraka, a Srbija osvojila šest zlata. Znači, početak nije mnogo obećavao... Takmičenje je održano, u petak, 16. oktobra, u mestu Serijato (Seriate), tri kilometara udaljenom od Bergama. Domišljati Italijani svake godine menjaju mesto gde se vina ocenjuju. Ovogodišnje vinske „emocije“ podeljene su u predivnoj vili Beti Ambiveri

Ova vila nosi ime po izuzetnoj ženi (1888.-1962.), iz porodice koja je vilu i podigla, a koja je ostavila značajnog traga u istoriji  mesta, pre svega baveći se humanitarnim radom, ali i aktivnim učešćem u italijanskim partizanskim jedinicama tokom II svetskog rata. Bilo je organizovano i turističko razgledanje vile uz pratnju stručnog vodiča. Posetioci su mogli da pogledaju velelepnu biblioteku sa 3.200 tomova na ruskom jeziku, vizantijsku kapelu i vrt vile. Takođe, organizovana je poseta dvema vinarijama iz DOC rejona Valcelepio (Lombardija je podeljena na 13 rejona).

 

  •    Serano Magri-vinarija u, zasad neobnovljenom,  dvorcu, ponosi se crnim muskatom od kojeg prave i penušavac,  
  • Il Cioresso in Scanzorosciate-moderna vinarija sa sveobuhvatnom ponudom vina i hrane, vinskog turizma, opremljena apartmanima. Pored zanimljivih vina nude i maslinovo ulje, džemovie i med...
Dan ranije u samom Bergamu, na Danteovom trgu u 19 časova u Domusu organizovan je „happy hour“.


Žiri je dodelio 57 zlatnu i samo jednu veliku zlatnu medalju. 

Ispostavilo se je ovo bio potpuni trijumf srpskih vina! 

Šumadijski Blitzkrieg!

Tu jedinu veliku zlatnu medalju, u snažnoj konkurenciji od 203 uzoraka dobio je

Kaberne Sovinjon Rezerva (2012),  Podruma Radovanović!





  
Dugo se u Srbiji krčkalo, preciznije rečeno vinifikovalo i formirala kritična masa koja će iznedriti ovakva vrhunska vina. Na ovoj smotri, kao ubedljivo najbolje vino, pokazalo se jedno srpsko vino, a zlatnim odličjima okitili smo se za jedno manje od vinske velesile Francuske!


Kandidat za masona prolazi kroz više iskušenja. Takozvano "četvrto putovanje" podrazumeva test "čaše i gorčine". Kandidatu se daje sladak napitak, a onda zameni gorkim. Srpske vinarije na ovogodišnjem „Emozioni del Mondo: Merlot e cabernet insieme“ ispile su, na iskap, slasne čaše pobede. Strpljivost, predani rad i upornost su se konačno isplatile!

 

Zlato su dobili vinari iz sledećih zemlaja: 

Italije (32), Hrvatske (6), Francuske (4), Izraela (3), Turske (3) Malte (3) , Rumunije (2), Čilea (1), Mađarske (1), Slovenije (1), Slovačke (1). 

Prijatno iznenađenje je priredio Izrael sa sjajnim kaberneom Teperberg 1870 Silver Cabernet Sauvignon, Judean Hills.

Sve tri srpske vinarije koje su se pojavila na ovom prestižnom takmičenju su se „pozlatile“ i to:
    
  • Fran Kaberne Sovinjon Podruma Radovanović (2013),  
  • Regent (2012), Vinarije Aleksandrović,  
  • Kanon (2012) Podruma Jeremić.

  




I novinari su, da ne džabalebare dodelili 15 nagrada "Premio della stampa". I znate šta?



I oni su nagradili vino Podruma Radovanović! Za Kaberne Sovinjon Rezerva (2012). 


 Ostale novinarske nagrade nagrade otišle su  u sledeće zemlje:
Argentinu, Čile, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Izrael, Italiju, Maltu, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju, Španju, Tursku i Mađarsku.

Nedelja, 17. oktobar bila je predviđena za konferenciju koja je održana u mestu za lomljenje jezika Scanzorosciate, pokaj Bergama, u tamošnoj sali opštine. Zajednički imenitelj predavanja bio je „Teritorija kao identitet: Pejzaž, potrošnja i očuvanje“ (Territory as Identity: Landscape Consumption and Conservation”). Tamo su i proglašeni pobednici, to jest dobitnici medalja.

Predavanje su započellli jedan Francuz i dva Italijana: Danielle Cornot, Ruggero Mazzilli i Sergio Cantoni. Alan Bertran održao je predavanje na temu „Izbor grožđa, ekstrakcija, fermentacija u Bordou“. Predsednik Nezavisnog ruskog kluba Vladimir Capelik upoznao je okupljene sa „Drevnim ruskim vinima“. Rusija je počela da proizvodi vino krajem XIX  veka u vinarijama koje je osnovao knez Lav Goljicin. Ta tradicija je prekinuta posle sovjetske revolucije, ali se od kraha sovjetsnog projekta obnavlja. Predavanje se baziralo na  autohtonim ruskim sortama. Nažalost, nije bilo vina za probu. Rusi sve popiju. Veliko je to i žedno tržište. Perspektivno za sve potencijalne izvoznike vina. 

 

Degustacija svih pobedničkih vina održana je u ogromnom tržnom centur Oriocenter, prekoputa aerodroma Orio al Serio. Prošle godine u u prelepom zdanju banke u Bergamu. Oricenter je  ogromni šoping mol (jedan od najvećih i najpoznatijih u Evropi) dužine dva kilometra, na tri etaže, autoput ga deli od aerodroma. Ali zato je, sa njim, spojen podzemnim prolazom. Sa dvesta prodavnica i više od deset milona posetilaca godišnje ovo impozatno zdanje, cilj je mnogih neizlečenih kupoholičara. Koji su, ovom prilikom, mogli da, uz simboličnu nadoknadu, uživaju u svetu kabernea i merloa!


Čestitam dobitnicima na zasluženim nagradama, a svim vinarima poručujem da ih na 12. takmičenju bude što više i da nas opet obraduju nagradama. Još većim brojem! Pa da se nađemo na terasi Starog dvora da proslavimo. Ili bar u nekoj vinoteci!


 
A ako se pitate šta se dalje dešavalo sa našim vinskim sudijama, izgleda sa su se malko zagubili, u blizini Udina, u  jednoj od najpoznatijih destilerija na svetu, a u Italiji svakako najpoznatijoj, Nonino, gde su uživali u Grappi.



Fotografije:  Mirko Rnjak, Nikola Biorčević, FB


Povratak u školu-jesenji semestar u Vinariji Aleksandrović



Beograd, 24. oktobar 2015. godine

Magla se spustila nad usnuli Beograd. Subota je, prohladna, jesenja. U ponoć se vreme vraća sat unazad. Do tada ima sasvim dovoljno vremena za povratak u školu. Oktobar je nekad označavao povratak u univerzitetske skamije. Ovaj put pak vinske, u Vinariji Aleksandrović. Došavši do Mladenovca, skrenuli smo ka Topoli, prošli Karađođrev grad i skretanje za Oplenac. A u Vinči (rimskoj Vinacei) dočekalo nas je sunce! U Vinacei gde su rimski legionari prikupljali snagu za odbranu dunavskog limesa. The Sun Always Shines Over Šumadija!


Klub ljubitelja vina Aleksandrović  je  klub lojalnosti, koncept poznat i široko razvijen u Zapadnoj Evropi i Americi, a sve više i u nas, koji podrazumeva poseban, u ovom slučaju, skoro ljubavan odnos potrošača (vinoljupca) i proizvođača (u ovom slučaju Vinarija Aleksandrović). Prijemom u ovaj klub, postajete „rođaci“ Vinarije Aleksandrović; prvi saznajete novosti, prvi probate nova vina, imate privilegije pri naručivanju vina, dobijate pozivnice na ovakva „porodična“ slavlja.  

 
U srpskoj Toskani dočekalo nas je sunce, ali i ljubazno osoblje vinarije na čelu sa vlasnikom Božidarom Aleksandrovićem. Osoblje ljubazno, obučeno, hitro i diskretno. Sve savršeno i pod konac.  


Ušli smo kroz vrata vinarije kao što se u Firenci, prestonici Toskane, ulazi u čuvenu Krstionicu kroz „Rajska vrata“.  Vinariji je, bez predhodnog obaveštenja, elektrodistribucija isključila struju. Samo par minuta trebalo je da se ovaj problem premosti, otkloni, da se pređe na agregat.


 

Ovo druženje ličilo mi je na susret Deda Mraza (Božić Bate) sa razdraganom decom; razmenjuju se pokloni i zahvalnice, bez nepotrebnih posrednika. Površnog poznavaoca vina od pravog ljubitelja deli jedna mala, ali značajna, stepenica, stepenica uvis. Ona se zakorači kada probate neko vino i zapitate se:

„Al’ je dobro, majku mu, kako ga napraviše?“

 
Za ovako radoznale, osmišljen je i ovaj program pod nazivom: Tajna velikih vina – od vinograda do boce. Da se zainteresovani upoznaju sa metamorfozom grožđa u vino. Na vrhu ovih stepenica stoje oni koji su pronikli u skoro sve tajne spravljanja ovog opojnog Dionisovog napitka: enolozi, tehnolozi. Jer, put u svet vina je kao kad pročitate neku dobru knjigu, pa vas ona zainteresuje i za život pisca, kao kada pogledate lepu sliku ili odslušate dobar koncert  i zadivljeno se zapitate:
 
„Ko to može?“


Na uvodnom predavanju o vinariji u vidu kraćeg filma gosti vinarije saznali su da je električna struja osvetljavala Vinču, dok je Beograd još grcao pod gasnim lampama. Kao da to veselim Šumadincima nije bilo dosta, već su i pravili i točili penušavo vino. Sa penušavim vinom Trijumf sorte šardone su nas i dočekali.  


U vinskom podrumu mreže mobilnih operatera nemaju signala. Nalazite se u hramu boga Dionisa i čavrljanje nije očekivan i poželjan gest, gest lepog ponašanja.



Teme i dileme



Tokom ove radionice postavljena su sledeća pitanja:

Zašto je u vinogradu jedan red zatravnjen, a sledeći je obrađen?
Šta traži ruža na početku svakog reda?
Za dobro vino da li nam više odgovara sitna ili krupna bobica i kako do željene veličine doći?
Koliki nam prinos treba- visok ili nizak- i zašto?
Da li se od crnog grožđa može dobiti belo vino?

Šta boji cveno vino?
U čemu se razlikuje proces proizvodnje belih i crvenih vina?
A šta je sa rozeom?
Penušavac, kakvu on tajnu krije, a da nisu mehurići?
Šta vinu daruje tanine?

Na postavljena pitanja članovi Kluba ljubitelja vina Aleksandrović dobili su iscrpne odgovore, a ako vas neki od njih interesuje - pravac vinarija! Bilo je i posetilaca, koji su dugo živeli u inostranstvu i koji su iskustva stečena živeće tamo, poredili sa ovdašnjim vinskim prilikama. Delovali su zadovoljno, a jedno od njihovih pitanja odnosilo se na zastupljenost srpskih, autohtonih sorti u vinima.

 

Vlasnik vinarije, Božidar Aleksandrović rekao je da imaju dva hektara pod prokupcem, klonska selekcija. Od njega smo saznali i eksluzivnu vest da se planira novo vino Vožd 2009, kaberne od grožđa sa probranih lokacija. Ime duguje vođi I srpskog ustanka, Karađorđu, koji je, po izjavama (ne na poligrafu) njegovih biografa, često i rado pio vina. U ta teška vrema savremenici su ga samo kad je pio mogli videti veselog.


No, vratimo se u Vinariju Aleksandrović. Božidar Aleksandrović, spada među preduzimljivije vinare, pa pored toga što je uspostavio direktan kontakt sa svojim potrošačima, posebnu pažnju posvećuje i školovanju svojih naslednica, svog podmlatka, koji već sada aktivno učestvuje u ovoj čudesnoj vinskoj priči.


Za članove Kljuba ljubitelja vina Aleksandrović vinarija, svake subote, organizuje edukativni skup sa temom: Tajna velikih vina – od vinograda do boce. Polaznike minibus „pokupi“ u Beogradu, preveze do vinarije i tamo im oda tajne koje krije vinograd, ali i vinarija. Da teorija ne bi ostala suvoparna, prešli smo na praktični deo obuke.


Obrazovanje, svoju kulminaciju doživljava za dugačkim stolom, kada polaznicima u 11 praktičnih vežbi,  uz 11 sjajnih vina Vinarije Aleksandrović i ukusne zalogaje šumadiske kuhinje, vodeni stručnim pojašnjenjima vlasnika Božidara Aleksandrovića i somilije(r)a Steven Rajte (nažalost, moj prijatelj, enolog vinarije, Vladan Nikolić, bio je opravdanos odsutan, uživao je u kućnom ambijentu, ima čovek dušu da malo i odmori!) mnoge stvari postaju jasnije.  



Jedino srpsko istorijsko vino, sa kraljevskom titulom, Trijumf obnovjen i rehabilitovan pojavio se ponovo 2002. godine. Zablistao je starim sjajom. Vinarija Aleksandrović vina svrstava u osnovnu, standarnu i premijum seriju. U premijum seriji ima čak sedam vina iz svih kategorija. Tokom ove enološko-pokazne, hedonisitčke seanse probali smo sledeća vina Vinarije Aleksandrović: 
  

  1. penušavo vino Trijumf sortni sastav šardone,  kao vino dobrodošlice,
  2. penušavo vino Trijumf sortni sastav pino noar, igra penušavih perli, više puta nagrađivano u Švajcarskoj, na takmičenju u selekciji vina od pino noara - Mondial des Pinots, 
  3. Tema 2014, vino iz osnovne serije, uljasto. Šarmantna kombinacija šaronea i sovinjona,  

  4.  Trijumf 2014, iz standardne serije, fenomenalan assemblage, sa aromama paprati, lista paradajiza, špragle i citrusa. Dva bela vina iz baskuzne godine, koje dokazuju šta mogu pravi majstori, kada ih priroda sabotira,  
  5. Trijumf Gold 2012, premijum serija,
  6. Trijum Rose 2014, provansa stil u srcu Šumadije, 70 % kaberne frana i 30% kaberne sovinjona, 
  7. Trijumf Noir 2012, pino noar, to aristokratsko, ali metiljavo-osetljivo grožđe, kad preživi hirove majke prirode obavezno oduševi. Vino ove kuće iz 2009. godine u Švajcarskoj je osvojilo 2013. godine srebrnu nagradu (Mondial des Pinot). Pripada premijum seriji. Baš zbog ovakve nežne prirode pino noara, on se u ovom izdanju ne pojavljuje svake godine. Neće ni ove. Kada ne može da stasa za Trijum noar, on ide u roze ili penušavo vino. Ni protiv toga nemam ništa, naprotiv. Volim sve što dolazi od sorte pino noar, 
  8. Vizija 2013, nekada je dolazila od čiste frankovke, a sada je zamenjena sa kupažom kaberne frana i sovinjona. Odličan odnos cene i kvaliteta. Ciljna grupa, mladi al’ ne i naivni. Priključenje pripadnika ostalih generacija ne samo da je dozvoljeno, već je  i podstrekivano iz Vinarije Aleksandrović,  
  9.  Regent 2009, bratska kupaža kabernea i merloa, uspešna integracija drveta u voćne arome, prevrnuta koža, crna čokolada, eukaliptus,
  10. Rodoslov 2006, nam je stigao u dekantiranoj varijanti, pravi dragulji pz premijum serije, po rečima Steve Rajte „vino kameleon“, koji sa svakim minutom odstojavanja u dekanteru i čaši otkriva sasvim novo lice. Vino koje sadrži taj čudesni autohtoni sastojak, prokupac, koji je uspeo da se izbori sa kaberneom i merloom i ukrasi ovo vino. Tonovi višanja, crnih dudinja i stidljive čokolade. Prava aromiterapija za nos, ali i za nepce i grlo,
  11. Trijumf Late Harvest 2012, konac delo krasi, desertni prvenac iz Vinarije Aleksandrović, traminac kasna berba (novembar mesec), vino boje dukata  sa 130 grama šećera i 10 grama kiseline. No, onda što mi se najviše dopalo, sa relatnivno malo alkohola (9,5 %), gustom, uljastom strukturom, sa aromama meda, divlje ruže, smokve, začinskim i mirisima tropskog voća, citrusa.  


Vina degustiramo uz tradicionalnu šumadijsku zakusku: pite, hrskavi, topli crni i beli hleb, pršutu, duvan čvarke (srpski kavijar), beli mrs (sir i kajmak), ljutenicu i suve smokve.
 

Pri prelasku na crvena vina, ekipa zakuske, koja je briljirala, smenjuje ekipa plodovi šumadiskog mora: šumadijski brancin i orada („pragnje“, mitska srpska zver-pola prase, pola jagnje, uz mešanu, vitaminsku salatu).


Desert, poslužen uz desertno vino kasne berbe suva je pita (zapravo je sočna) sa jabukama i suvim grožđem. Posle svega ostalo je toliko vremena da se u Wine Shop-u pazari neki vinski suvenir, a na osnovu utisaka ponesenih sa degustacije. I da se uživa u popodnevnim zracima sunca u vinogradu ili na terasi vinarije. 

 
 

Ako vino shvatimo kao reinarnaciju grožđa, grožđa koje je doživelo prosvetljenje, koje je spoznalo istinu, logično zaključujemo da je onda istina uhvaćena u njemu! Istina je oko nas! Natočimo je i ispijmo, kako bismo je konačno spoznali!