VIII WINE STYLE SALON - Nepodnošljiva lakoća življenja u Ziri

Nigde čovek ne postane tako svestan prolaznosti života kao na prostranoj terasi hotela Zira. Dovoljno je samo da baci letimičan pogled sa nje. 

 

A onda mu ne preostaje ništa drugo nego da se okrene ovozemaljskom i u sali Mikonus, na drugom spratu, potraži svoj delić vinskog raja. 

Ponuda je velika, raznovrsna i teško joj je odoleti. A i zašto bi?

Ovaj salon koji se deklariše kao regionalni, sa srpske strane je ugostio sledeće vinarije: Aleksandrović, Aleksić,  Atelje vina Šapat, Bjelica, Cilić, Deurić, Do kraja sveta, Doja, Đorđe, Jermić, Kovačević, Matalj, Pusula, Quet, Radovanović, Rubin, Stari hrast, Temet, Zvonko Bogdan, Vinum, Virtus, a sa strane su pristigli: Šćurtek, Jokić, Vukoje, Kozlović, Bovin, Capo (iz Istre, novitet!), Savina, Kamnik, Tikveš, Lozar, Verus, Stobi (sa Private Reserve), Radgonse Gorice, kao i uvoznici ADS, Dan Company i Vinomond.

U vremena opšte otuđenosti vinski festivali su zauzeli poziciju koju su nekad držale kultne kafane. Postali su mesta susreta, razmene ideja i energija, ugovaranje poslova, sklapanje prijateljstva i poneke ljubavi... 

Ljude koje ovde viđamo, viđamo češće nego familiju, ženu ili muža i sitnu dečurliju. Od onih koji drže čaše, do onih koji sipaju. Razmenjuju se pozdravi i osmesi. Vino poništava inhibiciju. 

Dok se sa svima pozdravite, vreme začas prođe. A i oni su puni sugestija: probaj ono, probaj ovo. Kad bi čovek samo mogao! Obazrivo gledate da nekog ne preskočite, nekom se slučajno ne zamerite... 

I ono što je najbolje, i one koje još ne poznajete, od danas ćete znati. Druželjubivi su ljudi ti vinoljupci! To je lanac sreće koji se zarazno širi. Za to je odgovorno vino. I to je jedan od razloga zašto ga treba piti.

Bilo je tu dosta vinara, starih poznanika, koji nisu dozvoljavali da se gradivo savlada kampanjski - lekcija, pa veliki odmor, već su insistirali da se savlada celokupno gradivo. 

Bezgranično im hvala na tome! 

Mogao je da se proba i Piper-Heidsieck šampanj, pa da se uporedi sa srpskim penušavcem kod Aleksadrovića, Kovačevića ili možda ipak penušava Babaroga?

Izgleda da nas je i nebo podržalo. Svojski smo uživali na terasi sa početka teksta. A samo dan kasnije, nebesa su se otvorila i otpočeo je svojevrsan potop. Ništa se ne dešava bez razloga!

Na terasi gladni su mogli da je utole i izaberu: mesni, sirni ili kombinovani tanjir, kako bi mogli da se kvalifikuju u drugi krug ove vinske smotre. 

Priređena je i nagradna igra, inspirisana nekim nastranostima, koje su se organizovale samo dan kasnije. Posetioci su trebali da izaberu svoje omiljeno vino, a srećnika koji bude izvučen čekalo je iznenađenje u vidu 4 boce pobedničkog vina. 

Vinski maraton zadovoljstva u Vinariji Rnjak

 

Beogradski maraton bio je sjajna prilika za posetu jednoj od vršačih vinarija. Svako onaj koji misli da je sa neveselom sudbinom Vršačkih vinograda tradicija vinogradarstva i vinarstva u ovom regionu okončana ljuto se vara. Vinarija Rnjak iz Gudurice, 14 kilometara udaljena od Vršca, vlasnice Ljiljane Rnjak, na nedavno završenom XI Vinofest-u, u Vršcu, nagrađena je sa jednom zlatnom i tri srebrne medalje. 

 vina 2015. godine

Njihov šardone osvojio je zlato i 83,67 poena; sovinjon - 74,67, kaberne 73,00 i roze - 72,33. Na ovogodišnjem Beowine-u ova mlada, ali perspektivna vinarija, ponela je zlatnu medalju za sovunjon, a bronzanu za šardone. Kao što se prisećate, sa vinima ove vinarije upoznao sam se kod Tintora, na matineu.

Da bismo utvrdili gradivo na licu mesta, iskoristili smo jednu sunčanu subotu, dok su neki jurcali beogradskim ulicama i zaputuli se ka Vršcu, ljupkom gradiću u Banatu, gde uvek ćarlija vetrić  mio. Tamo gde počinje planinski masiv Karpata. Mada postoje verodostojna istraživanja da su Vršačke planine ipak starije. Po popisu iz 1881. godine Vršac ima 22.810 stanovnika i najmnogoljudniji je grad u Banatu. Uporedo se razvija i srpska i nemačka opština. 

O blagorodnosti ove sredine svedoči činjenica da je 1893. godine osnovano „Društvo za zaštitu zdravlja i prirodno lečenje”. Članovi društva su svakodnevno odlazili na Vršački breg, skidali gornje delove odeće i išli do posebno uređenih mesta, „vazdušnih i sunčanih kupki”. Stoga je sagrađena posebna zgrada, gde se odlagala nepotrebna odeća i koja je služila kao zaklon od iznenadnih vremenskih nepogoda. 

U XIX veku ovde se prostire jedan od najvećih vinograda u Evropi, na 17 hiljada jutara (oko 10 hiljada hektara). Berba 1875. godine bila je rekordna, proizvedeno je milion aktova (56 miliona litara) vina. Vina je bilo toliko, da je vršačka ponuda uticala na cenu ovog nektara na evropskom tržištu. 

Nažalost, 1880. godine vinovu lozu napada filoksera i potpuno je uništava. Te godine švajcarski trgovac Bernard Štaub gradi moderan vinski podrum „Helveciju”.

Vinogradi vinarije Rnjak, ukupne površine 6,5 hektara sa 25 hiljada čokota, uglavili su se između Malog Središta i Gudurice, na nadmorskoj visini od oko 150 metara. Tu je i Gudurički vrh (641 m.n.v), najviša kota Guduričkih planina i Vojvodine. Deluje idilično, poput oživljene slike Paje Jovanovića, Vršački triptihon (rađene po porudžbini Municipija iz 1896. godine). U vinogradima uzgajaju, od belih sorti: sovinjon i šardone a od crnih: pino noar, kaberne, merlo i muskat hamburg. Obišli smo vinograd, a onda se zaputili ka vinariji, smeštenoj u porodičnoj kući, iza masivnih drvenih kolskih vrata. Kuća je tipična za ovaj kraj. Počell smo sa trkom zadovoljstva - a završili smo na vinskom maratonu. Prešli smo stazu od belih preko roze da crvenih vina. Razlika je samo bila u kilometraži, a zadovoljstvo viđenim i degustiranim – neprocenjivo. 

Vinova loza se ovde gaji još od doba Rimljana. Otac istorije, Herodot piše da Agatirezi, koji žive na ovim prostorima, između sebe sve dele osim mača i krčaga za vino. Zaranjam još dublje u istorijsku kupusaru i saznajem da legenda tvrdi da je vršačka loza izrasla iz štapa Svetog Save. Prvi pisani podatak o vršačkom vinu datira iz 1494. godine (F. Mileker, “Povesnica slobodne kraljevske varoši Vršac”), kada budimski ekonom kupuje bure vina za ugarskog kralja Vladislava II po ceni od 10,5 zlatnih forinti.

No vratimo se domaćinima, čije priče nisu ništa manje zanimljive, naprotiv! Porodica Rnjak  je planirala da poseti Barselonu. Trebalo je da polete iz Temišvara. No, zbog vremenske razlike između dveju susednih zemalja i poslovične (ne)efikasnosti graničnih službi, zakasnili su na let. I kada nisu posetili Španiju, rešili su da se, bar, provedu, u Vršcu. Par su lokala promenili, sve u nadi da će popiti domaće vino. I možda baš tada rešili su da ga sami prave, da se više ne maltretiraju. Napominju da to nije nimali lak, ali da je svakako lep posao, ako čovek na samom početku raščisti šta želi da sledi biznis ili viziju.  

Evocirali smo uspomene na prošlogodišnji roze (100 % muskat hamburg), da bismo nastavili sa ovogodišnjim (2015) razigranom kupažom muskat hamburga, pino noara i rajnskog rizlinga (u odnosu 6:3:1), sa 12,5 % alkohola. I dok se prošlogodišnji diči bojom lososa, ovogodišnji je koloritniji, transparente-rubin boje, koju duguje pinou.

 u bokalu je roze iz 2015. a u čaši iz 2014. godine

Očigledno je roze od sezone 2014 do 2015 posećivao teretanu, te je snažnije oblikovao telo. Onaj 2014 je ženski, faminizirani, pa ko šta voli nek’ izvoli! Stručni saradnik Vinarije Rnjak je Mirko Gagić, nekadašnji direktor Vinarije Benkovac. 

 vina 2014. godine

Prelazimo na bela vina, koja su tipični sortni predstavnici. Kao što rekoh, do sada su imali dve berbe: 2014. i 2015. 

 

Šardone je prozirne, bledo-žućkaste, slamaste boje, sa aromama zelene jabuke, limuna i grejpa, tropskog voća čak i banana.  

Sovinjon je svetlo-žućkaste boje, sa zelenkastim odsjajem, osvežavajućih kiselina, umerenog alkohola, sa suvom završnicom i aromama limete i sveže pokošene trave. Za izgled etiketa 2015. godine pobrinula se vlasnica vinraije. 

Vinarija se nalazi u podrumu stare, bogataške, švapske kući. Kuća je bila poprilično zapuštena u vreme njihovog dolaska, te su deliće nekadašnjeg sjaja pronalazili na tavanu i vraćali na provobitno mesto. Prostorije su prostrane, sa očuvanim brodskim podom i visokim plafonom. Posebno nam se dopao fragment orginalnog plafona sa šarom. Kod ulaznom hodniku je ložište, koje je grejalo više prostorija. No, kako ukućane slučajno ne bi iznenadila oštra vojvođanska zima tu je mesto pronašla i lepo dekorisana kaljeva peć. Na sve načine su se potrudili da kući vratili nekadašnji sjaj. Obišli smo levi (uglavnom bela) i desni podrum (crvena) kapaciteta 30 hiljada litara i upoznali se i sa ambicioznim planovima ove vredne porodice. Temperatura u podrumu ne prelazi 15 stepeni. U podrumu mobilni telefoni nemaju signal. Vino ne treba na koji način uznemiravati dok boravi u bačvama i inoks sudovima. Probali smo i rajnski rizling i prodiskutovali o njegovom eventualnom učešću u kupaži sa sovinjonom. Preneli su nam čuđenje svoje familije iz Dalmacije (Benkovca) kako to da berba pre započne u Banatu, nego u Dalmaciji. Možda je tajna u ovdašnjoj klimi.

Jer, ovde su prelazi između godišnjih doba umereni. Prosečne padavine iznose 748 mm/m2, a prosečna godišnja temperatura je 11,5° C. Zime su blago oštre, a leta su pretežno suva, duga i topla sa srednjom temperaturom u julu od 21,5° C. Vazdušna strujanja čine sedam vetrova, koji duvaju 271 dan u godini. 

Vršac je, u prošlosti, uglavnom bio prepoznat po proizvodnji belih vina. Naši domaćini već marljivo rade na crvenim, te pripremaju pino-noar, merlo i kaberne, kao i njihovu međusobnu kombinaciju (kupažu). Ova vina su se smestila u desnom podrumu, u barik buradima Đorđević. 

Imao sam zadovoljstvo da ih probam, sa izvora, i mogu vam reći da nas čeka lepo iznenađenje! Prelepa boja, prava eksplozija bobičastog voća! Vlasnica vinarija ima namere da dokupi još zemljišta i da ih zasadi sa ovdašnjim, autohtonim sortama. U planu je i izgradnja degustacione sale, za ljubitelje vinskog turizma, bilo da dolaze prevozom, peške ili na biciklima. 

Da osete dah Dalmacije u Banatu!

After-work opuštanje uz Wine Lynx vina u Fabrici

 

Uprkos nesnosnoj kiši koja nije pokazivala nameru da odustane bez razmišljanja sam se odazvao ljubaznom pozivu Helene Zdravković da se upoznam sa ponudom WINE LYNX vina (Le Manzane, La Fuita i Scriani vinicola), preciznije sa vinskom kolelcijom za nastupajuće proleće - leto 2016. Ispostaviće se da je ovakvo opuštanje, adekvatno onom u spa centru. Aromatično. Proseko-amaronično. Tenzija i stres odlaze kao rukom odnešene, a organizam i um zaposedne blaženstvo. Koje se ogleda na licu u vidu osmeha zadovoljstva. 

Upriličeno kao vinsko opuštanje posle radnog dana ovo zanimljivo druženje bila je sjajna prilika da se upoznamo sa nekim zanimljivim vinima, kako penušavim, tako i onim mirnim-belim ali i crvenim. Vinima koja stižu iz tri italijanske, prestižne vinarije. 

Radi se o zanimljivoj butik kolekciji, iz probranih, porodičnih italijanskih vinarija, gde je proizvodnja ograničena (do 300 hiljada boca), kontrolisana, prirodna i izuzetnog kvaliteta. I ova mala porodična firma proizvodi svoj proseko u izdanju od petsto boca samo za svoje potrebe. 

Bilo je izuzetno zadovoljstvo čuti inspirativnu priču, probati vrlo interesantna vina i uživati u udobnosti prostora Fabrike. Dok su, po prozorima, dobovale kapi kiše, svi mi prisutni smo se prepustili, još jednom, neodoljivoj vinskoj čaroliji.

Krenuli smo od La Fuita proseka:

La Fuita dolazi iz živopisnog i čuvenog sela San Pietro di Barbozza, u srcu prestižne Prosecco DOCG zone Conegliano Valdobbiadene, koja je nedavno nominovana za status UNESCO svetske baštine. Proizvodnja proseкa je u ovim krajevima umetnost, koja se prenosi od oca na sina, kroz porodične priče i poslove, nepromenjena generacijama. Ova tradicija i talenat su izraženi kroz izvanredan proizvod, koji se pravi od grožđa uzgajanog sa puno ljubavi i nege, na strmim padinama Rive, u srcu Valdobbiadene, samo sa prirodnim sastojcima i prirodnim procesima.

La Fuita proizvodnja je veoma ograničena, strogo kontrolisana, i u potpunom balansu sa prirodom. Grožđe se bere i bira ručno, i koristi se grožđe samo iz jedne berbe i iz jednog sela.

La Fuita Native Organski Bio Prosecco  je poseban, organski i potpuno prirodni proseko. Pravi se punih dve  godine,  po tradicionalnoj metodi (Prosecco col fondo - proseko sa refermentacijom u flaši, “sur lie”). Kada pogledate bocu videćete da je vino nefiltrirano, zamućeno, i da ima “fondo” (talog na dnu boce). Ovo vino je suvo, izvanredno penušavo, sa bogatim cvetnim i voćnim notama, mineralno i završnicom na hrskav hleb, a ukus je umereno slan i osvežavajući. Mehurići su prirodni. Nema dodate šećere niti sulfite. Sertifikovan od strane EU kao 100% bio proizvod. 

Vrsta grožđa je 100 % glera, alkohola ima  11,5 %. Fermentacija je prirodna.

Idealan je kao aperitiv, sa predjelima i jelima koja sadrže sir, ribu i dimljeno meso. Odlično ide uz salate, rizoto, bela mesa i teletinu. Temperatura serviranja: 4° C

 

La Fuita Rive Di San Giovanni Extra Dry  je elegantan proseko nastao od ručno branog grožđa, samo iz sela San  Đovani, sa izvanrednom refermentacijom od 90 dana u autoklavi. Martinotti-Charmat metod. Veoma penušav iosvežavajući, sa zaokruženim, poput somota, karakterom i sa veoma finim i postojanim perlama. Umereno suv, sa dominantnim aromama zelene jabuke, cveća i belog voća. Sjajan za matine pauze, kao aperitiv, ali  i kao pratilac hrani (karpaćio, razne salatea, riblji specijaliteti,  suši, paste i rizoto). Može se i pokloniti, ako vam nije žao.

Sortni sastav: 90 % glera,  5 % bjanketa i  5 % pereira. Teritorija: DOCG Valdobbiadene, Rive di San Giovanni. Alkohola 11.5 % , šećera 16 gr/l, (nije previše suv). Temperatura serviranja: 7-8 °C

La Fuita Rive Di San Pietro Di Barbozza Brut je pravi isključivo od ručno branog grožđa, iz jedne berbe, iz čuvenog sela San Pietro di Barbozza, sa neverovatnom refermentacijom od 180 dana u autoklavi po Martinotti-Charmat metodi. Zbog ovako dugog perioda refermentacije, sasvim je poseban, te može stati rame uz rame uz šampanjce. Karakter mu je intenzivan, pleni aromama grinsmit jabuka i belog cveća, sa nagoveštajem hrskavog hleba, a oko zaokuplja  veoma finim i postojanim perlama. Da ni nepca ne bi bila zapostavljena, tu je elegantna završnica.

Oznaku „rive“ proseka nose samo 43 vinarije, jer grožđe mora doži iz samo jednog vinograda i samo jedne berbe! Znači govorimo o proseku koji nosi sve karakteristike teroara!

Sortni sastav: 100 % glera. Teritorija: DOCG di Valdobbiadene, Rive di San Pietro di Barbozza. Alkohola 12 % , šećera 7 gr/l  (veoma suv). idealan je kao aperitiv, sa predjelima, ali i u nastavku obroka. Zbog jakog karaktera odlično se slaže i sa teletinom, svinjetinom i govedinom, a veoma lepo se sljubljuje zbog toga što je izuzetno suv i sa raznim poslasticama i slatkišima. Temperatura serviranja: 7-8 °C

Nastavili sa Le Manzane prosekom:

Le Manzane vinogradi su smešteni u mestu Mancana, na sunčanim padinama između Conegliano i Valdobbiadene. Vinarija ima dugu porodičnu tradiciju proizvodnje sjajnog proseka, koju duguju slozi u samoj porodici. Svi članovi porodice gaje izvanrednu ljubav prema tlu, vinogradima i sortama grožđa koje su simbol ove čuvene vinske regije. Stoga ni rezultat nije izostao.

Le Manzane Prima Stella Cuvee je penušavo belo vino, od glera  (90 %) uz dodatak bjankete. Grožđa dolazi iz vinograda na strmim padinama Prosecco DOC zone, sa voćnom aromom i nagoveštajem hrskavog hleba, zahvaljujući odležavanju na kvascima u autoklavi. Autohtona sorta, bjanketa ovom proseku daruje kiselost.  

Ukus je neočekivano mekan i svež, sa elegantnim i dugom mineralnim završnicom. Ovaj proseko oduševljava svežinom, a odlično se kombinuje i u zanimljive koktele i aperitive.

Alkohola 11,5 %. Sjajno se sparuje sa raznim jelima, od predjela, do paste i rizota, do specijaliteta od ribe i belog mesa, ali klizi glatko i uz uz poslastice i slatkiše. Temperatura serviranja: 8-10 °C

Le Manzane Róseo je dobitnik puno nagrada i priznanja kao jedno od najboljih penušavih roze vina. Ovaj roze proseko se pravi od glere (95 %), iz vinograda na strmim padinama Prosecco DOC zone. Divna koralno roze boja dolazi od dodatka merlo grožđa (5 %). Alkohola: 11,5 %

Vino je suvo, sa intenzivnim voćnim aromama maline, borovnice i kupine, ukus je osvežavajući.

Služi se kao aperitiv, može zameniti koktele, a sjajno se slaže i uz predjela, riblje specijalitete i deserte. Temperatura serviranja: 7-8 °C

Scriani vinicola -bela vina sa obala jezera Komo:

Skrijani vinarija nalazi se u srcu čuvene Valpolicella vinske regije, koja se prostire od Verone do jezera Garda. Interesanto je kako je ova vinarija nastala. Čukundeda sadašnjeg vlasnika, Stefano, je usled smrtnog slučaja u porodici, zakasnio pet dana da preda obrano grožđe kooperativi.  Glatko su ga odbili. Tada je rešio, nećete majci, sam ću i bez vas. I tako je nastala vinarija. 

Scriani Custoza - ime vina potiče od mesta Custoza, u okolini jezera Garda, i njegovog nadimka “custodia”, koji označava stražara, čuvara,  jer su ovo idilično mesto par puta opsedali dosadni osvajači. Sumnjam da su njihove namere bile samo da se osveže ovim suvim belim vino,  ali im onda ne bih nimalo zamerio. 

A kada govorimo o Scriani Custoza, govorimo u kupaži od pet različitih sorti grožđa, od kojih mu  svako daje različite kvalitete: Trebbiano (20 %) mu daje snagu i punoću; Cortese   (25 %) ga čini suvim, harmoničnim i osvežavajućim; Garganega (30 %), zajedno sa Tocai  (5 %) i Malvasia (10 %), dodaje veoma prijatne i aromatične mirise. Alkohola: 12 % vol.

Dakle imamo posla sa vinom voćnim, intenzivne i uzbudljive arome, delikatnog ukusa, prijatnim i zaokružnim. Kao stvoreno za aperitiv, lagan ručak ili večeru.

Scriani Lugana- Lugana je živopisna vinska regija, poznata po sjajnim belim vinima, koja se nalazi na granici između italijanskih regija Veneto i Lombardija, na južnim obalama jezera Garda. Ime potiče od latinskog lacus lucanus, jezeru među šumama.

 

Proizvodnja traje sedam meseci u čeličnim buradima, od  čega je pet meseci na svojim finim talozima.

Ovo vino karakteriše sjajan balans, struktura i miris. Karakteriše ga svežina koja potiče iz karakteristika teroara, osvežavajući voćni miris, posebno jabuka i breskva, prijatne citrusne note i delikatna kiselost. Po sortnom sastava je stoprocentni Trebbiano di Lugana. Alkohol: 12,5 %.

Očekuje se i skori dolazak sjajnog sivog pinoa iz ove vinarije. 

Scriani vinicola - crvena vina iz grada Romea i Julije:

Skrijani vinarija ima dugu porodičnu tradiciju proizvodnje tipičnih Valpolicella vina, i već godinama osvaja brojne nagrade, medalje, priznanja i najveće ocene za svoja crvena vina. Grožđe se bere ručno i sortira se velikom pažnjom, a proizvodnja je ograničena, strogo kontrolisana, prirodna i najboljeg kvaliteta, sa prirodnim sastojcima i procesima.

Scriani Valpolicella Classico 2014 – Hemingvej je hvalio Valpolicella Classico kao “lagano, suvo crveno vino, pitko i prisno, kao kuća omiljenog brata.” Scriani pravi ovo vino na elegantan način, pun arome, jednostavnosti i ukusa. Ovo vino se diči sa puno medalja, nagrada i priznanja, za izvanredan kvalitet, aromu i teksturu.

Pravi se od tradicionalnih sorti grožđa iz okoline Verone: Corvina (60 %), Corvinone (20 %), Rondinella (10 %), Molinara (7 %) i Oseleta (3 %). Boja je rubin crvena, sa mirisnom i intenzivnom voćnom aromom, dok je ukus suv i harmoničan. Alkohola: 12,5 %.  Odlično se slaže sa dimljenim i suhomesnatim proizvodima, predjelima, uz rizoto, sa pastom, supama, belim mesom, ali i sa roštiljem, teletinom i govedinom. Temperatura serviranja: 16-18° C.

Scriani Valpolicella Ripasso Classico Superiore 2013 se često naziva “baby Amarone”, jer se pravi od istih vrsta grožđa, ima sličnu boju, aromu i ukus kao Amarone, te čak i stručnjaci teško prave razliku između Ripasso i Amarone. Ovo je vino bogatog i punog karaktera, aromatično i punog ukusa, ali sa mnogo pristupačnijom cenom. 

Caka je u proizvodnji “Ripasso” metodom, koja uključuje refermentaciju na pokožici grožđa od Amarone Valpolicella Classico i Recioto da bi se dobio još intenzivniji miris, boja i aroma. Vinifikacija se obavlja putem srednje dugačke maceracije sa čestim i veoma intenzivnim i postepenim dodavanjem (‘ripasso’ stil) u ranim fazama fermentacije i sa preciznom kontrolom temperature. Sazrevanje traje dvadeset meseci u hrastovim buradima, i još šest meseci u boci.

Po sortnom sastavu ovo je kupaža: Corvina 60%, Corvinone 20%, Rondinella 10%, Molinara 7%, Oseleta 3%. Vino odlikuje intenzivna rubin crvena boja, arome bobica, trešnje i šljive, ukus je bogat i komleksan, tekstura glatka, a završnica duga i veoma elegantana. Sadržaj alkohola 14%. Lepo se kalemi na biftek, grilovano meso, meso u sosu, pečenja, meso sa pečurkama, divljač i srednje zrele sireve.Temperatura serviranja: 18° C, a poželjno da je otvoriti (i dekantirati) barem sat vremena ranije.

Scriani Carpanè 2010 je jedinstveno vino, od čistog korvina grožđa, koje savršeno odražava harmoničnu raznovrsnost Valpolićele. Ima neverovatan ukus i aromu, savršenu teksturu, odlučan karakter i veoma elegantanu i dugu završnicu.

Proizvodnja počinje sa trideset dana prirodnog sazrevanja grozđa u suvoj sobi i fermentacijom od 25 dana u hrastovim buradima. Dalje sazrevanje je 12 meseci u bariku, zatim još toliko u velikim hrastovim buradima, i napokon još 6 meseci u boci.

Boja je kristalna rubin crvena, aroma na cveće i šumsko bobičasto voće, dok je ukus prijatan sa notama trave, začina i gorkih badema. Alkohola: 14,5 %   

Kada je reč o uparivanju, odlično sa slaže crvenim mesom i zrelim sirevima, sa ribom poput lososa i tune, kao i sa školjkama. Temperatura serviranja: 18-20°  C, otvoriti barem 2 sata pre služenja i dekantirati.

Scriani Amarone Della Valpolicella Classico 2010 – je kralj vina iz Verone. Po sortnom sastavu radi se o kupaži: Corvina 60%, Corvinone 25%, Rondinella 15%. Grožđe se ručno bere, treće nedelje septembra, da bi se izabralo najbolje suncem okupano grožđe.

Posle prirodnog sušenja u posebnoj prostoriji (90 do 110 dana), muljanje grožđa se vrši u hrastovim buradima. Fermentacija mošta zajedno sa kožicom grožđa traje 30-40 dana bez dodavanja kvasaca, zahvaljujući kvalitetu i integritetu grožđa. Vino zatim leži 18 meseci u hrastovim barik buradima, da bi zatim provelo narednih osam meseci u velikim hrastovim buradima i posle toga se još  šest meseci u boci.

Boja je intenzivna rubin crvena, a buke čist, na crvene bobice i voće, trešnje i pijane višnje. Ukus je ekstraktan, sa tonovima vanile, začina, sladića i badema. Sadržaj alkohola 15,5 %. Ovo vino je dobitnik mnogih medalja, priznanja i najvećih ocena, za izvanredan kvalitet, izvanrednu aromu i ukus.

I kiša je još dosadno rominjala, da ne kažem pljuštala, kada sam se oprostio od naših ljubaznih domaćina i zaputio na Nedelju finskog filma. dok mi osmeh nije silazio sa lica. Tako je lepo biti srećan!