Beogradski maraton bio je sjajna prilika za posetu jednoj od
vršačih vinarija. Svako onaj koji misli da je sa neveselom sudbinom Vršačkih
vinograda tradicija vinogradarstva i vinarstva u ovom regionu okončana ljuto se
vara. Vinarija Rnjak iz Gudurice, 14 kilometara udaljena od Vršca, vlasnice
Ljiljane Rnjak, na nedavno završenom XI Vinofest-u, u Vršcu, nagrađena je sa
jednom zlatnom i tri srebrne medalje.
vina 2015. godine
Njihov šardone osvojio je zlato i 83,67
poena; sovinjon - 74,67, kaberne 73,00 i roze - 72,33. Na ovogodišnjem Beowine-u
ova mlada, ali perspektivna vinarija, ponela je zlatnu medalju za sovunjon, a
bronzanu za šardone. Kao što se prisećate, sa vinima ove vinarije upoznao sam
se kod Tintora, na matineu.
Da bismo utvrdili gradivo na licu mesta, iskoristili smo jednu
sunčanu subotu, dok su neki jurcali beogradskim ulicama i zaputuli se ka Vršcu,
ljupkom gradiću u Banatu, gde uvek ćarlija vetrić mio. Tamo gde počinje planinski masiv Karpata.
Mada postoje verodostojna istraživanja da su Vršačke planine ipak starije. Po popisu
iz 1881. godine Vršac ima 22.810 stanovnika i najmnogoljudniji je grad u
Banatu. Uporedo se razvija i srpska i nemačka opština.
O blagorodnosti ove
sredine svedoči činjenica da je 1893. godine osnovano „Društvo za zaštitu
zdravlja i prirodno lečenje”. Članovi društva su svakodnevno odlazili na Vršački
breg, skidali gornje delove odeće i išli do posebno uređenih mesta, „vazdušnih
i sunčanih kupki”. Stoga je sagrađena posebna zgrada, gde se odlagala
nepotrebna odeća i koja je služila kao zaklon od iznenadnih vremenskih
nepogoda.
U XIX veku ovde se
prostire jedan od najvećih vinograda u Evropi, na 17 hiljada jutara (oko 10
hiljada hektara). Berba 1875. godine bila je rekordna, proizvedeno je milion
aktova (56 miliona litara) vina. Vina je bilo toliko, da je vršačka ponuda uticala
na cenu ovog nektara na evropskom tržištu.
Nažalost, 1880. godine vinovu lozu napada filoksera i potpuno
je uništava. Te godine švajcarski trgovac Bernard Štaub gradi moderan vinski
podrum „Helveciju”.
Vinogradi vinarije Rnjak, ukupne površine 6,5 hektara sa 25
hiljada čokota, uglavili su se između Malog Središta i Gudurice, na nadmorskoj
visini od oko 150 metara. Tu je i Gudurički vrh (641 m.n.v), najviša kota
Guduričkih planina i Vojvodine. Deluje idilično, poput oživljene slike Paje
Jovanovića, Vršački triptihon (rađene po porudžbini Municipija iz 1896. godine).
U vinogradima uzgajaju, od belih sorti: sovinjon i šardone a od crnih: pino
noar, kaberne, merlo i muskat hamburg. Obišli smo vinograd, a onda se zaputili
ka vinariji, smeštenoj u porodičnoj kući, iza masivnih drvenih kolskih vrata. Kuća
je tipična za ovaj kraj. Počell smo sa trkom zadovoljstva - a završili smo na
vinskom maratonu. Prešli smo stazu od belih preko roze da crvenih vina. Razlika
je samo bila u kilometraži, a zadovoljstvo viđenim i degustiranim –
neprocenjivo.
Vinova loza se ovde gaji još od doba Rimljana. Otac istorije,
Herodot piše da Agatirezi, koji žive na ovim prostorima, između sebe sve dele
osim mača i krčaga za vino. Zaranjam još dublje u istorijsku kupusaru i
saznajem da legenda tvrdi da je vršačka loza izrasla iz štapa Svetog Save. Prvi
pisani podatak o vršačkom vinu datira iz 1494. godine (F. Mileker, “Povesnica
slobodne kraljevske varoši Vršac”), kada budimski ekonom kupuje bure vina za
ugarskog kralja Vladislava II po ceni od 10,5 zlatnih forinti.
No vratimo se domaćinima, čije priče nisu ništa manje
zanimljive, naprotiv! Porodica Rnjak je
planirala da poseti Barselonu. Trebalo je da polete iz Temišvara. No, zbog
vremenske razlike između dveju susednih zemalja i poslovične (ne)efikasnosti
graničnih službi, zakasnili su na let. I kada nisu posetili Španiju, rešili su
da se, bar, provedu, u Vršcu. Par su lokala promenili, sve u nadi da će popiti
domaće vino. I možda baš tada rešili su da ga sami prave, da se više ne
maltretiraju. Napominju da to nije nimali lak, ali da je svakako lep posao, ako
čovek na samom početku raščisti šta želi da sledi biznis ili viziju.
Evocirali smo uspomene na prošlogodišnji roze (100 % muskat
hamburg), da bismo nastavili sa ovogodišnjim (2015) razigranom kupažom
muskat hamburga, pino noara i rajnskog rizlinga (u odnosu 6:3:1), sa 12,5 % alkohola. I dok se prošlogodišnji diči bojom lososa, ovogodišnji je koloritniji, transparente-rubin boje, koju duguje pinou.
u bokalu je roze iz 2015. a u čaši iz 2014. godine
Očigledno je roze od sezone 2014 do 2015 posećivao teretanu, te je snažnije
oblikovao telo. Onaj 2014 je ženski, faminizirani, pa ko šta voli nek’ izvoli!
Stručni saradnik Vinarije Rnjak je Mirko Gagić, nekadašnji direktor Vinarije
Benkovac.
vina 2014. godine
Prelazimo na bela vina, koja su tipični sortni predstavnici. Kao što
rekoh, do sada su imali dve berbe: 2014. i 2015.
Šardone je prozirne, bledo-žućkaste, slamaste
boje, sa aromama zelene jabuke, limuna i grejpa, tropskog voća čak i banana.
Sovinjon je svetlo-žućkaste
boje, sa zelenkastim odsjajem, osvežavajućih kiselina, umerenog alkohola, sa
suvom završnicom i aromama limete i sveže pokošene trave. Za izgled etiketa 2015. godine pobrinula se vlasnica vinraije.
Vinarija se nalazi u podrumu stare, bogataške, švapske kući.
Kuća je bila poprilično zapuštena u vreme njihovog dolaska, te su deliće
nekadašnjeg sjaja pronalazili na tavanu i vraćali na provobitno mesto. Prostorije
su prostrane, sa očuvanim brodskim podom i visokim plafonom. Posebno nam se dopao
fragment orginalnog plafona sa šarom. Kod ulaznom hodniku je ložište, koje je
grejalo više prostorija. No, kako ukućane slučajno ne bi iznenadila oštra
vojvođanska zima tu je mesto pronašla i lepo dekorisana kaljeva peć. Na sve
načine su se potrudili da kući vratili nekadašnji sjaj. Obišli smo levi
(uglavnom bela) i desni podrum (crvena) kapaciteta 30 hiljada litara i upoznali
se i sa ambicioznim planovima ove vredne porodice. Temperatura u podrumu ne prelazi 15
stepeni. U podrumu mobilni telefoni nemaju signal. Vino ne treba na koji način
uznemiravati dok boravi u bačvama i inoks sudovima. Probali smo i rajnski
rizling i prodiskutovali o njegovom eventualnom učešću u kupaži sa sovinjonom. Preneli
su nam čuđenje svoje familije iz Dalmacije (Benkovca) kako to da berba pre započne
u Banatu, nego u Dalmaciji. Možda je tajna u ovdašnjoj klimi.
Jer, ovde su prelazi između godišnjih doba umereni. Prosečne
padavine iznose 748 mm/m2, a prosečna godišnja temperatura je 11,5° C. Zime su
blago oštre, a leta su pretežno suva, duga i topla sa srednjom temperaturom u
julu od 21,5° C. Vazdušna strujanja čine sedam vetrova, koji duvaju 271 dan u
godini.
Vršac je, u prošlosti, uglavnom bio prepoznat po proizvodnji
belih vina. Naši domaćini već marljivo rade na crvenim, te pripremaju pino-noar,
merlo i kaberne, kao i njihovu međusobnu kombinaciju (kupažu). Ova vina su se
smestila u desnom podrumu, u barik buradima Đorđević.
Imao sam zadovoljstvo da
ih probam, sa izvora, i mogu vam reći da nas čeka lepo iznenađenje! Prelepa
boja, prava eksplozija bobičastog voća! Vlasnica vinarija ima namere da dokupi
još zemljišta i da ih zasadi sa ovdašnjim, autohtonim sortama. U planu je i izgradnja
degustacione sale, za ljubitelje vinskog turizma, bilo da dolaze prevozom,
peške ili na biciklima.
Da osete dah Dalmacije u Banatu!
Нема коментара:
Постави коментар