Feravino u Wine&Pleasure

Vinariju Feravino upoznali smo na I Novembar vino festu u hotelu Zira 5. novembra 2016. godine. Simpatični predstavnici ove vinarije, vole da kažu da su najmanja od najvećih i najveća od najmanjih vinarija u Hrvatskoj. Njihovi vinogradi nalaze se podno planine Krndije (260 m.n.v.). Između ostalog uzgajaju graševinu, a frankovku meću u drvo i konzumentima doturaju u roze i crvenoj varijanti, pod etiketama Dika i Miraz. Sada ćete da pitate šta je Dika a šta Miraz? 

Dika u Slavoniji i u nas znači isto, nekog dragog, šarmantnog, lepog k’o slika, Dika je startovao s graševinom berbe 2009. koja je osvojila šampionsko odličje na kutjevačkom Festivalu Graševine, a na Londonskom vinskom sajmu 2010. na Masterkalsuu u konkurenciji svih vina iz Hrvatske, ocenjena je kao najbolje belo vino. I dan danas to se urezalo u pamćenje tamošnjih vinoljubaca. Dika spada u liniju kvalitetnih do vrhunskih vina. Za Diku prinosi grožđja su oko 12 tona po hektaru. 

Linija Miraz ime duguje Turcima, a označavala je devojačku spremu i roditeljske darove koja je mlada unosila u bračnu zajednicu.  Miraz je premijum linija Vinarije Feravino. Miraz redukuju prinose upola u odnosu na Diku (1200 gr/čokotu) i to se sasvim logično odražava i na kvalitet, ali i na cenu. 

 Ako vam i dalje nije ništa jasno postupite ovako: Dika za ručak, a Miraz kad se smrči!

Stari vinski podrum Vinarije Feravino izgrađen je 1804. godine i ima kapacitet hiljadu hektolitra. Danas je u Starom podrumu smeštena novouređena sala za degustacije, prezentacije i vinske škole.  Prvi zasadi frankovke niču krajem XVIII veka. Podrum Feravina sagrađen je 1962. godine. Vinarija poseduje oko 170 hektara vinograda (50% bele i 50% crne vinske sorte grožđa). Ukupno gaje dvanaest vinskih sorti i pored već pobrojanih tu su šardone, beli i crni pino, kaberne sovinjon, merlo, širaz. Godišnja proizvodnja Feravina kreće se oko milion litara. Feravino prva je hrvatska vinarija čija je frankovka ponela oznaku vrhunsko vino. S obzirom na bogu ugodan teroar ne čudi što je i čuveni kompozitor Franc List koji je, biće, ovde, pronalazio svoju inspiraciju. 

 

Proizvode (kada se za to ukažu pogodni uslovi) i predikatna vina, u vidu probranih, sasušenih bobica (šardone i frankovka), kasnih i ledenih berbi. Baš je godina za nama darivala ledenu berbu sa pozicije Srednjak. Klimatski uslovi su bili zadovoljavajući, jutro vedro i suvo, temperatura  -7 °C, šećeri nadprosečni.

Penušavac Virtuo brut 2015 je suvo belo penušavo stono vino proizvedeno od 100 % rajnskog rizlinga, poslednji ples s mehurićima rizlinga ove vinarije, proizvedeno tradicionalnom metodom vrenja u boci. U najavi je i penušavac od graševina ali o tome više nekom drugom prilikom. 

Dika Rose 2015 nastao je muljanjem frankovke kako se to radi za crvena vina i kratkom hladnom maceracijom u redukovanim uslovima. Odlikuje se voćnošću (maline, šumske jagode) i svežinom, losos bojom, elegancijom i pitkošću. Mali ostatak šećera i lepo izbalansirane kiseline s diskretno-šarmantnom gorkom završnicom nude se salatama, hladnim predjelima, belim mesima i plodovima mora. Ni prasence ga ne bi odbilo! Može se služiti i kao aperitiv.

Dika Graševina 2015.– tipična sorta Slavonije, mirisna i sortna, skladnog tela, svetlo žućkaste boje koja starenjem tamni i dobija boju meda. Skaladnog ukusa, kojim dominira bagrem, lepih kiselina.  Alkohola je 12, 5 %.  Grožđe za Diku bere se sa tri različita položaja i u tri termina, s ciljem da svako od njih vinu podari ono šta se želi. Nekima od prisutnih urezao se u pamćenje čuka  Goveđa glava, bog će ga znati zašto. Jedno grožđe unosi svežinu zelenih jabuka, drugo šmek vinogradarskih breskava, a treće bilduje telo ove graševine. Vinifikacije su odvojene, u zasebnim inoks sudovima. A onda se sjedinjuju, kao u nekoj pitoresknoj baletskoj predstavi. U tom umetničkom činu može je pratiti belo meso i plemenita slatkovodna riba. 

Miraz Graševina 2015. nastala je redukcijom prinosa i prebiranjem grožđa, fermentacija vina je nadzirana, a temperatura pažljivo kontrolisana. Deo (oko 20 %) odležao je u bačvama. A ono što zatičemo u čaši je vino zlatno-žute boje, kristalne bistrine, sveže i sočno s elegantnim sorrtnim karakteristikama bademaste gorčine u završnici.  

Dika Frankovka 2015. austrijska sorta koja je drugu domovinu pronašla u Slavoniji, puno ekstraktno vino, rubinske crvene boje, aroma bobičastog voća. Lepi tanini posledica su toga što 20 % odležava u korišćenim buradima 24 meseci. Ovo vino prosto plače za snažnijim mesima, a ne libi se ni divljači, koja se, pored vina, lepo zapatila u Slavoniji. Ovo vino je dobilo dobre ocene i u Francuskoj, u Bordou. Na pitanje koja im je godina ostala u sećanju kao najbolja pominju 2012. 

Miraz Frankovka 2012. je vino rubinsko-purpurnim boje, ekstraktno,sortno, iz pozadine napada vanila, biber i crna čokolada. Alkohola 14.5 %. Drvo nije narušilo struikturu vina, već ga je samo uobličilo, zaokružilo, kao što dobro skrojeno odelo skocka čoveka i može da naglasi njegov karakter. U Miraz Frankovki 2009. uživao je i princ Čarls (polo turnir u Vindzoru), ali kad pomislim da je mogao da se skrasi pored one Kamile Šand, mislim da je to vino moglo da pronađe i zahvalnije korisnike (znam bar par-imena poznata redakciji). 

Miraz Širaz 2012. vino koje nije tipično za Slavoniju, ali je to dodatni plus da mu se obradujemo. Ovo grožđe dolazi iz osam godina starih vinograda sa ograničenog lokaliteta Mataruge (3,5 Ha) u  vinogorju Feričanci. To je puno vino, neprozirne rubin boje, nepotkupljivo, na nos donosi sveže bobičasto voće, ali i sveže mleven biber. Ovo vino zakitilo se bronzom, a ja bih ga nagradio nekim dobrim sočnim odreskom, pa šta košta da košta.  

Miraz Merlo 2012. je crveno suvo vino kontrolisanog porekla, sa položaja  Mataruge, zasađenog 2010. godine, na nadmorskoj visini od 216 metara. Tlo je pseudoglej. Vegetativni ciklus vinove loze 2012. godine dao je grožđe veoma izraženog kvaliteta s odličnom obojenošću grožda i sa izraženim sortnim karakteristikama. Berba je bila ručna, vršena je selekcija najboljeg grožđa, fermentacija uz maceraciju u inoks vinifikatorima u trajanju od 14 dana, pa nastavak malolaktične fermentacije u barik bačvama od slavonskog hrasta (225 l). Za bačve se uglavnom koristi slavnoski hrast, srednje paljen (medium toasted).

Vino je puno, sočno, strukturno, mekih i zrelih tanina, voćkasto (kuvano voće i marmelada), a treba ga sljubljivati sa crvenim mesima, i onima od nepripitomljenih životinja, uz pečenu teletinu, kao i zrele sireve malteškog tipa (zrenje u ulju) a što da ne i sa tipičnom slavonskim kulenom. Alkohol: 13,5%. Redukovani šećer: 2,2 gr/l, pH 3,36, ukupna kiselost: 6,5 gr/l.

Вински документарац на Мартовском фестивалу

 Ово је филм у коме Снови буде Стварност, прича о необичном подухвату једне француске породице која се настанила у селу Рогљеву, како би заједно са мештанима производила органско вино за међународно тржиште. Уочи премијере на 64. Мартовском фестивалу (субота, 1. април у 15 часова, у Великој сали Дома омладине Београда), разговарали смо са Жељком Мирковићем, редитељем овог филма.

Но пре тога пар речи о овој винарији. Бајнжур је пре пар година посетио Рогљево и винарију Естел и Сирила. Сирил каже да се његови гости из Француске не могу чудом да начуде да се једно такво место као што је Рогљево не искористи у туристичке сврхе. Тако је, наиме, нормално у Француској, Италији, Шпанији и Португалији. Треба доста новца, признаје. Али се брзо исплати. А овде царује српска немарност, корумпираност и инертност. 

 
"Жалосно је што ово место пропада иако има историју и традицију и одличне услове. Не свиђа ми се како се изводи реконструкција пимница", каже Сирил и наставља: "без оргиналне ћерамиде,  узима им се душа!"

Каже и да вино ради и ако будемо довољно тихи чућемо га како тихо пева. Пред долазак нагласио је да не пијемо кафу, да не нарушимо чаролију пробе вина.

"И ја овде правим вина и продајем их као вина из овог села, које је по мени одржало стари сортимент, каквог француска данас више нема. Вина одавде имају снагу и свежину која се код много познатијих вина тешко може осетити.".

Грожђе гаји техником 14. века, без хебрицида, искључиво интезивном применом мотике.

 

Вратимо се сада филму који ћемо моћи да видимо на Мартовском фестивалу.

Обећање је прича је о  подухвату једне француске породице која се настанила у Србији како би производила органско вино за међународно тржиште. Како сте одабрали баш ову тему и како је протекло само снимање у селу Рогљеву код Неготина?

Жељко Мирковић: Обећање је, заправо, прича о сновима који буде стварност. О страсти и вери једне породице која долази из Француске у мало забачено село у Србији јер верује да су нашли један од најбољих тероара за прављење вина у Европи. То је, такође, прича о обичним „малим“ људима који покушавају да живе у тешким временима и нађу свој смисао постојања. Њихова животна прича је везна за виноград, грожђе и вино. Они се рађају, живе и, на крају када одлазе са овог света, бивају испраћени истим тим вином које су целог живота правили. Занимљиво је да се копродуцент Душан Гајић са причом о целом подухвату управо срео ван Србије, у Бриселу где је упознао брачни пар из Француске који је покушавао да своја вина из Рогљева пласира на европско тржиште.

Њихова страст и вера да је то могуће одвели су нас наредне четири године у једну авантуру, где смо радећи овај документарни филм открили све лепоте овог краја и упознали дивне људе из Рогљева. Село су млади одавно напустили и остали су они старији, поносни на своје винско порекло и знање и решени да у томе истрају иако им све околности у којима живе нимало не иду на руку већ деценијама. Долазак Француза са једне стране код једних буди  наду, а код других ствара отпор јер долази неко са стране да им покаже како је могуће да мало село постане препознатљиво на светској мапи вина. Такође и Цирил и Естел препознају вредности самих људи и то их додатно мотивише и везује за село. Међутим, много је изазова пред њима, почев од саме културолошке разлике, преко бројних административних проблема у Србији, до самог бренда Србије у свету. Пред њима је дуг пут који тражи да се још неко придружи овој анавантури и помогне да се њихова бакља не угаси. Потребно је још људи да подрже њихов сан како би се пробудила стварност.

Постоје две верзије Обећања, једна од 52 и друга од 74 минута. Којом верзијом сте задовољнији и које су кључне разлике између њих?

Жељко Мирковић: Креативни документарни филм данас своје место налази на фестивалима, телевизијским станицама, дигиталним платформама и специјалним пројекцијама које уз разговор са публиком отварају  дијалог на теме којима се филм бави. Из тог разлога продуценти морају да припреме обе верзије филма које својим форматима одговарају датој платформи за дистрибуцију. Једна верзија је дугометражни филм који доноси потпуно филмски приступ теми и намењен је приказивању публици у биоскопској сали. Такво гледање је специфично зато што публика колективно гледа садржај филма и реагује на њега, деле се емоције и ствара једно филмско заједништво у мраку сале, развија посебан однос према јунацима филма. Са друге стране, верзија од једног сата намењена је публици која ће филм гледати на телевизору или екрану рачунара, то је друга врста пријема садржаја. Углавном је то један гледалац, или једна породица која посматра ваше дело. Дакле, они немају неку спољашњу додатну енергију која их подиже или спушта док гледају филм. Препуштени су себи и филму.  Обе верзије зато имају своје изазове, јер треба одредити праву меру коју дати формат прихвата као најбоље средство комуникације са публиком. За ствараоце увек је дража она дугометражна, пуна биоскопска верзија филма јер даје простор да се емоције и прича развијају темпом који није искључиво одређен временом датог формата, већ унуташњим временом филма.

Обећање већ месецима води веома узбудљив фестивалски живот. Да ли можете да нам предочите све успехе овог фима од премијере до данас?

Жељко Мирковић: Обећање је светску премијеру имало у Амбасади Француске у Вошингтону коју су заједно организовале Амбасаде Србије и Француске. Препуна сала и изузетан пријем публике, као  и дуготрајни разговор након пројекције, показали су да филм доноси једну универзалну причу са снажном поруком која се једнако препознаје и у Европи и САД. Филм је освојио награду за најбољи документарни филм у Пољској, у Варшави (European Cinematorgaphy Awards Festival). Ово је шесто светско признање за наш филм који, поред мене, редитеља, потписује и аутор Душан Гајић. Нас двојица смо уједно и продуценти филма. Обећање је до сада освојило награде за најбољи документарни филм у САД (Еугене Интернатионал Филм Фестивал) и Италији (Mediterranean Film Festival), номинацију за најбољи документарни филм на фестивалу Ред Дирт, номинацију за најбољу фотографију на Queens World Film Festivalu, као и признање за изузетну заслугу на Међународном филмском фестивалу Дептх оф Фиелд. Након биоскопске премијере у Србији у оквиру такмичарске селеквије Мартовског фестивала у Београду, Обећање ће бити приказано на фестивалима у Њу Џерсију (Trenton Film Festival), Филаделфији (Filadelfia Film Festival) и  Флориди (Wero Beach Film Festival).

Како сагледавате понуду на српској и светској сцени документарних филмова? Који наслови/аутори су ваши фаворити у понуди? Шта очекујете од пројекције на Мартовском фестивалу?

Жељко Мирковић: Данас је документарни филм присутнији на филмском тржишту више него икада.  Бројни фестивали, ТВ станице и изузетно моћне дигиталне платформе попут Нетфлиxа, Амазона, Итунеса, специјализовани кабловски канали и многи други формати омогућују да се открије богатство документарног филма. С друге стране, подиже се и ниво квалитета који документарни филм треба да задовољи да би могао да буде конкурентан. Филмови се снимају више година и траже посвећеност у свим фазама пројекта, од истраживања, често неизвесне продукције, до веома изазовне монтаже и постпродукције. Не волим да издвајам имена и ауторе јер знам колико је сваки филм изазов за себе и колико тражи времена, али и умешности да се продукцијски изведе у пуној снази. Када знате да је неко издвојио четири године свог живота јер верује да ће на крају пута направити дело које ће људима донети неку нову визуру стварности, или отворити дијалоге о реалности и будућности и да иза тога мора да стоји дубока страст и вера, онда томе морате да одате за почетак макар поштовање и захвалност на свему. Из тог разлога веома је важно да Мартовски фестивал опстане као модел који ће да мотивише домаће ауторе документарног филма да се баве и истрају радећи и живећи овај жанр. Мислим да ми као регион можемо да понудимо богато и јединствено лично искуство у датим светским околностима, представљено кроз ауторска дела у виду документарног филма. Сматрам да својим амбицијама не треба да се ограничавамо само на рагион и Европу, већ да тражимо место на глобалној мапи и освајамо тржишта САД и Азије. Управо мој документарни филм Обећање, као и претходни Други сусрет, показују да је то могуће, и да је потребно да се поставе такви циљеви. Такве циљеве требало би да прати и инфракструктура државе кроз ФЦС, Министарство културе, а затим преко РТС-а, али и других ТВ станица и платформи. Сви они треба да препознају да уз помоћ документарног филма, наша земља и наш народ могу најбрже и најбоље презентују и извуку из анонимности.

Разговарао: Ђорђе Бајић

www.фцс.рс

Vinski obračun kod Ben Akibe

Jubilarni XX Wine Jam (WJ) održan je prošle godine 11. aprila pod nazivom „Young Guns“. Svojevrsan revanš, nastavak revolverškog vinskog obračuna desio se, nešto ranije ove godine, u subotu, 25. marta, a na istom mestu gde i prethodni  vinski okršaj (Ben Akiba comedy club & bar). 

Ali daleko od toga, kako bi lakomisleni brzopletno pomislili po mestu održavanja, da se radilo o ikakvoj komediji. Ni o nekom stendapu, već je u pitanju bio spešl vajntajn ivent. Pravi vinski, a ne špageti, vestern, u diskretnom polumraku, na dve etaže, čak i sa iznenadnim prolaskom Slow Train Coming-om (bez dnevnog reda). Po volji, mogli ste biti vinski kauboji, ali i Indijanci, a obračun se, umesto revolverima, tomahavkom i strelama, vodio vinskim čašama i bocama vina. I ne, na način kako se to već radi u salunima, razbijanjem istih i opštim metežom, već civilizovano, sipanjem vina iz boca u vinske čaše, i njihovim daljim transferom u grla vinoljubaca, izmorenih posle dugog jahanja po beogradskoj preriji. 

 

Dok silazim stepenicama Mosta kralja Aleksandra pozajmljenim njegovom nasledniku Brankovom na ćošku me nespremnog sačeka masnom farbom napisana reklama za prvoklasna župska vina. Kakva divna predigra i prigodan omaž onom šta sledi!

Svoja vina nazočnoj publici predočile i natočile su sledeće vinarije: Stojanović, Mali podrum Gajić, Pruna, Lastar, Komuna, Deurić, Đorđe, Arsenijević, Tri međe i oblak, Todor, Milanov podrum iz Župe, Ćosić, Izba Jovanović, Tošići, Todorović, još jedan Milanov podrum ali ovaj put iz Lopušnika, Milojević, Rakija Dar visova. Specijalni gosti iznenađenja bile su vinarije Bikicki i Baša sa Fruške gore, koje su privukle veliko interesovanje, kako dizajnom svojih boca, tako i njihovom zanosnim vinskom sadržajem.

Na ponovni dvoboj (posle onog lane) izašle su vinarije: Đorđe, Izba Jovanović, Milojević, Tošići. Svidela im se ova vinska kavga. Ambijent prigodan, umetnički s  svesnim provoklacijama na zidovima, koje su na najbolji način najavili dolazak proleća i predskazale vrelo leto. Jedina primedba može se staviti da mogu da odvuku, skrenu pažnju muške vinske publike s vina. Ali tako je to već u mestima u kojima revolveraši zalaze. Ben Akiba je pripremio, po povoljnim cenama, zanimljive zalogaje zgodne za istraživanje uparivanja sa izloženim vinima (brusketi, sirevi, mesne đakonije, crna čokolada).

 

Ponovili smo druženje (iz Vršca) sa vinarijom Tri međe i oblak  i uverili se da je to lep dašak povetarca s međe i oblaka ovog našeg vinskog sveta. Svežina i poletnost njihovog Vagabunda belog i Pagan(skog) polusuvog rozea ne može da vas ostavi ravnodušnim. Milanov podrum iz Lopušnika, kod Petrovca na Mlavi ponudio je sovinjon i šardone prijatnih kiselina, isti takav roze i vrlo zanimljiv pino naor iz 2015. godine. Nažalost iz prošle godine ga neće biti, takav je nepredvidljiv i kapriciozni karakter majčice prirode. Pruna i Deutić su naši stari znanci.

 

Vinarija Stojanović je pored svog već prepoznatljivog asortimana (Bisernica, Sremicu, Peharnik, Bermet... ) ponudila krokan u beloj i oranž varijanti. 

Vinarija Komuna (zajednički trud porodica Vlahović i Obradović) gazi sigurnim korakom i više ne predstavlja iznenađenje već pre pravilo (šardone, muskat pti gran, merlo).

 

Sličan je slučaj s Vinariijom Laster koja nudi školski i sjajni primer rizlinga, poletni šardone i roze.

Mali podrum Gajić, može se nazvati malim samo ako mu tepate. To ćete shvatiti kada se u Svitanje suočite s njihovim Crvenim vitezom. Milanov podrum iz Župe sa Prolog merlom.   

Vinarija Todorović sa rozeom od kabernea i rozeom od prokupca.Arsenijević, šumadijski revolveraš zapljiusnuo nas je talasom svežine iz svojih vina: sovinjon, šardone, roze. Ako ste se malko zateturali tu je merlo da bacite sidro i domognete se sigurne luke. 

 

Vinarija Đorđe nam je iz Devojački bunara donela i izložila pun šanžer municije, kako u vidu čistokrvnih sortnih vina (sovinjon, šardone,  traminac, portugizer, crni pino, merlo, kaberne) tako i u vidu vinskih Fresaka (bela -  pino griđo i šardone, crvena , crvena – frankovka & rebo).

 

Eksluzivitet ovog izdanja WJ bili su Vinogradi Baša sa svojim sivim pinoom u oranž izdanju u svedenim, ali sjajno dizajniranim bocama. Takav im je i totalni dizajn, sa naradžasto označenim položajima vinograda i vinarija na tamno-sivkastoj pozadini. Očigledno uloženo je dosta truda i očigledno dopada mi se. A po gužvi koja se stvarala oko ovog štanda nisam bio usamljen u takvom stavu.

 

Sledi naredni saprajs- Vinarija Bikicki iz Banoštora predstavila je: Pinotte 2014 (pino noar), Makanu 2013 (traminac kasna berba), SO15 (sovinjon), vina koja izlaze na tržište za koji mesec: Traminac 2016, Nadia 2016 (roze od pino noara) i Cu 2016 (pino griđo oranž), kao i  željno očekivanu suvu. salsnu Crnu Tamjaniku 2015 koja će se tek koncem godine naći na tržištu.

Izbu Jovanović i ne spominjem, a njihov merlo ne prosipam (čak se i vraćam po dopunu). Vinarija Ćosić iz sela Vitkovo nadomak Aleksandrovca iznela je na sto tamjaniku, rizling i pitomu ružcu (muskat ruža, kalemovi stigli greškom iz Italije, ali rezultat je prijatno iznenađenje u čaši), merlo i kaberne.

 

Iz istog sela dolazi Podrum vina Todor, braća Predrag i Nenad, koji vina spremaju po starinskim recepturama deda Todora i u boce flaširaju tamjaniku, rizlig, pitomu ružicu i Ponos, barikiranu kupažu merloa i kabernea. Podrum Tošić iz sela Trnavci osnovao je Miroslav Mogorović 2015. godine a nudi autohtone sorte (tamjaniku Nesanicu i prokupac Stanputica) ali i internacione (sovinjon, šardone, roze od merloa, merlo i kaberne).  Tu s barikiranim kaberneom dočekasmo i Ponoć.

Za muzičku pratnju bili su zaduženi posebni  DJ-jevi,  kako oni dolaze iz vinskog sveta - DJ Bitz (vinarija Bikicki), Prodavac meda (vinarija Lastar, ali i vinski maneken i naš drugar Mirče aka DJ Zaha.

Interesantno je i da je priređena anketa  o najinteresatnijim izloženim vinima. Dvadesetak ljudi koji su profesionalno vezani za vina juče je na Wine Jam Young Guns 02 popunjavalo anketu sa ciljem izbora najboljih belih, roze i crvenih vina festivala, kao i za najzanimljiviji dizajn vinskih etiketa. Bio je to vraški težak i čupav posao, jer je bilo mnogo zanimljivih vina, specifičnih, stilski različitih,  dopadljivih, itrigantnih, a cilj akente je bila interakcija s publikom i slanje povratne informacije vinarima kao svojevrsni putokaz pri daljem radu. 

Vinska ponuda je bila raznolika, vrlo zanimljiva, pozitivno iritantna, sa par sjajnih premijera. Kao stvoreno za prave vinske sladokusce. Hasta la vista, baby!

E stanite!

Zaboravili smo na izbore!

Evo i  njih, konačni rezultati... pobenici su... po kategorijama:

Najbolja bela vina festivala

1. Vagabundo grašac 2016Tri međe i oblak

2. Freska bela 2106 Đorđe

3. Muskat 2015 Komuna i Sovinjon 2015 Bikicki prirodno vino

Najbolja roze vina festivala

1. Roze 2016Todor, Roze 2016Bikickiprirodno vino, Roze 2016Lastar i Roze 2015Komuna

2. Pagan 2016 Tri međe i oblak

3. Freska 2016 Đorđe

Najbolja crvena vina festivala

1. Merlot 2015Izba Jovanović

2. Crna tamjanika 2015 Bikicki prirodno vino

3. Freska crvena 2015 Đorđe

Najbolji dizajn etiketa

1. Tri međe i oblak

2. Baša

3. Lastar

Izbor publike - najbolja tri vina:

1.            Merlot 2015 Izba Jovanović

2.            Pinot Grigio 2013 Baša

3.            Tamjanika 2016 Tošići