WineJour: Hoćemo li u Obrenovac na vino?

Taman kada smo trebali da krenemo put Obrenovca otvorila su se nebesa i sručila snažan pljusak na Beograd. No, to nas nije nimalo pokolebalo da se otisnemo put II Vinskog festivala, koji se kao i Prvi, održava u zdanju Sokolskog doma. Znali smo da posle kiše, uvek dolazi vino.

Tamo nas je dočekao organizator Mihailo Dimitrijević (28), geodeta i vinofil, kome je podršku pružio Wine Jam. Manifestaciju su potpomogli i Opština Obrenovac, JP SKC, Hotel Svetionik, Club Level, Rubin sala za svečanosti, Ekspres restoran RIK, KUD Kruna...

Jedna do druge poređale su se 17-tak vinarije: Mačkov podrum, Vino Budimir, Vino Toma Zdravković, Fruškogorski vinogradi, Erdevik Winery, Podrum Dajić, Vinarija Antić, Vinarija Živkovića, Podrum vina Todor, Todorović, Trišić, Milojević, Podrum Ačanski iz Banaštora, Vinarija Piano, Vinarija Vojinović iz Begeča, Vinarija Krička, Stara Sokolova, Voćna vina Romansa. Iz Istre je došla Vinarija Coslovich.

Raduje veliko prisustvo tzv. malih vinarija, koje su u sve većem uzletu, bela vina su im sortno-karakteristična, a crveniš je voćnih aroma, poletan, nesputan barikom. Raduje i veliko prisustvo tamjanika, frankovka, prokupaca, kadarke, kao i par vrlo zanimljivih pino noara.

Vinarija Krička je u vlasništvi porodice čiji su koreni u Dalmaciji. Od belih sorti ponudili su nas s Šardoneom i Rizlingom, Pino rozeom (od pino noara) i Merlom. Najviše nam se dopao Rizling.

Podrum Ačanski osnovali su 1987. godine bračni par, Miilica, potekla iz vinogradarske porodice, tehmolog i njen muž, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Jovan. U radu im pomažu ćerke, Danica i Jelena. Obrađuje šest hektara fruškogorskih vinograda, a godišnja proizvodnja vina doseže do 50 hiljada litara. U asortimanu su im Italijanski rizling, Šardone, Muslat otonel, te roze i crvena vina: Fankovku i beli i crveni Bermet, koji dolaze i u malom pakovanju, simpatičnom za poklone ili kao suvenir. Od 2015. godine u sastavu vinarije je i degustaciona sala koja može da primi do 50 gostiju.

Vinarija Vojinović iz Begeča s radom je započella 2016. godine i od belih vina nude Graševinu i Šardone, te Tango neštino (kupažu šardonea, graševine i rajnskog rizlinga), poletan roze, a od crvenih Frankovku, Merlo, Kaberne, Vranac, Kuve (kaberne, merlo), Puna jedra (kaberne, merlo, vranac). Pored sortnosti vina ono što privlači pažnju je lep dizajn etiketa.

Podrum Milojević iz Lazarevca, selo Zepke, tamo gde se Kolubara susreće sa brdovitom Šumadijom, oduševio nas je svojom crvenišem- kupažom (kaberne, vranac) Putnikom, koji bismo mi samo dekantirali kao i sjajnim kaberneom Vidik. Porodica Milojević, se prema pisanim podacima Arhiva Srbije, vinogradarstvom bavi od 1863. godine kada je posedovala tri motike vinograda (jedna motika je posedovala površinu koju jedan kopač za dan okopa). Tradicija uzgajanja groždja, kalemljenja sadnica i proizvodnje vina su se od tada prenosila sa kolena na koleno do danas. Brigu o očuvanju istorisjkog značaja vinogradarstva-Lazarevca, podrum Milojević deli sa članovima udruženja Zeočki vinogradi i svim istinskim ljubiteljima vina.

Danas Podrum Milojević poseduje gotovo tri hektara vinograda u kome su zastupljene stone sorte muskat hamburg, muskat italija, afuz ali i cardina , kao i vinske sorte vranac, kaberne sovinjon, šardone i smederevka. Mala degustaciona sala sa 40-tak mesta je urađena u etno stilu sa kombinacijom cigle i drveta. Tu se mogu organizovati razne degustacije vina sa pratećim gurmanskim specijalitetima koji su pripremljeni kod nas, kao sto su hleb iz furune, kajmak, pršute, razne vrste mesa, sireva...

Vinarija Piano je naslednik tradicije Jagodinskih podruma (u sastavu Navipa od 1960.) od 2011. godine. Inače, vinogradarstvo u Jagodini datira još iz 1898. godine. Godine 1908. u Jagodini se osniva čuvena Jovačka vinogradska zadruga, koja 1934. godine dobija ime Jagodinski podrumi. Probamo crvena vina: Merlo, Kaberne, Pino noar.

Kod Tonkovića uobičajno probamo dve kadarke Rapsodija 2011 i Fantazija 2013.

Vinarija Živkovića iz Tržaca, kod Alekandrovca ponudila nam je Tamjaniku i Prokupac. Začetnik loze Živkovića u selu Tržac, Živojin, nosilac Albanske spomenice, potiče iz župskog sela Drenča, u kome je od malena imao dodir sa vinogradom i vinom.

Kod Fruškogorskih vinograda, pred odlične linije (kvalirtet/cena) Fruškać, iz linije Quet probamo Pino Blan, Quet Merlo 18+ , kao i novite pitki Pinot Noar, rubin crvene boje, sa aromama šumskog voća i začinskog bilja, zaokruženog i punog taninskog ukusa, duge i voćne završnice. Odležavanje u srpskom bariku dodao mu je lepe arome čokolade i vanile.

Sledi vinarija iz Erdevika Triatonom 2015, kupažom merloa, kabernea i širaza, ekstraktnim vinom, aroma zrelog crvenog i crnog voća, crne čokolade i lavande. Prisećam se da je tamo prva loza zasađena još 276 god. p.n.e. u vreme cara Proba. A da ova vinarija baštini tradiciju koju je započeo 1826. godine grof Livije.

Kod Budimira probamo crvenu Trijadu, a kod Mačka merlo. Kod Vinarije Trišić, koja je takoreći domaćin, jer se nalazi u Vraniću, probamo Roze Trišić (kaberne, merlo), Dimasid (kaberne, merlo, kaberne fran) i Trišino vino (kaberne).

Vinarija Antić, sa svojim zetovima 2003. godine, osnovao je Zdravko Antić, vinogradar sa dugogodišnjim iskustvom vodećeg tehnologa vinarije Kosovo Vino iz Male Kruše i vinarije Orvin iz Orahovca. Vinarije na 3 hektara zasada u svom vlasništvu i stalnim i proverenim kooperantima, proizvodi oko 30 do 35 hiljada litara vina. Probali smo Rajsku baštu (kupažu u kojoj dominira pino noar), Vranac i Izbor srca (vrnac, game, pino noar).

Vinarija Todorović iz sela Lipovac ponudila nam je pored redovnih asortimana (Čarolija (italijanski rizling), Ibis beli (beli sovinjon) Rozei (prokupac i kaberne)...) kao i uvek „kec iz rukava“- Čaroliju 2010 rezervu.

Vinarija Coslovich iz Oprtlja nam je donela Biancu, svežu malvaziju, standardno izdanje autohtone istarske sorte, kao i Santa Mariu, zrelu malvaziju, kremastu koja donekle prikriva sortne karakteristike, pravljenu od biranog grožđa, maceracijom na prirodnim kvascima u trajanju od deset dana i bez filtracije. Odležala 18 meseci u hrastovim bačvama. Teran je standardno dobar, sortno karakterističan. Njihova ponuda bila je upotpunjena sirevima Gligora.

Podrum vina Todor, iz sela Vitkova, nadomak Aleksandrovca, braća Predrag i Nenad Ćosić prave vino po starim receptima svoga deda Todora, u čiju čast je i nazvan njihov podrum. Probamo Tamjaniku i Rizling, Pitomu ružicu (merlo, prokupac) i Ponos (kupaža kaaberne sovinjona i merloa)

Imali smo prililku da probamo neka crvena vina Podruma Dajić. Nažalost, Game nam je maznuo na karton pred sam sajam neki veseli par s Vračara, ali smo zato uživali u vinima (kaberne, pino noar) našeg vinskog Tarantina iz Mihajlovca.

Završavamo pričešćjem sa Hilandara crvenim vinom Savino polje 2010.

Gastronomsku podršku pružile su Belgrader sir, Mlekara Dana, Sala za svečanosti RUBIN Vinarija Piano Restoran Bojčinska koleba, pršuta i izuzetna adidas slaninca.