Vinska ilegala: Zašto se petljamo sa organizacijom vinskih festivala?

U subotu tačno u podne u okviru Pratećeg progama ovogodišnjeg Beowine sajma Vinska ilegala je održala  kraći diskus na temu „Pozadina organizacije vinskih festivala“. U sali bez posebnog dekora i primamljivih mamaca za publiku okupljenim zainteresovanim građanima pokušala je da objasni zašto se time bave i šta hoće da postignu. 

Zašto ne naplaćuju vinarima, bar do 2027 godine? Da li to utiče da se pojedini vinari ponašaju nonšalatno (pošto nisu odrešili kesu) i jednostavno se ne pojave?  Govorili su o ideji vodilji da veći i već afirmisani vinari „povuku“ još „nejake“ kolege i daju im zamajac, vetar u leđa.

Ovu revolucionarnu ideju sproveli su (smo) u delo na prvom festivalu nesrećno nazvanim „Melodije vina“. Nešto što sada veoma uspešno radi Udruženje vinara Šumadije. 

Vratili su se na mesto zločina i napravili drugi festival. 

Treći su dislocirali u prostor Ciglane-Kluba ljubitelja teške industrije po vremenu koje je odgovoaralo mojoj predstavi Biblijskog potopa.

Na dosadašnja tri festivala + Special LEILA Edition predstavili su dosta vinara iz zemlje i regiona, te će, kako neko pametano primeti: 

„Sad vas vući za ruku da se kod vas pojave,  to je postala stvar prestiža!“. 

 

Neke vinarije koje su se pojavile na festivalima u organizaciji Vinske ilegale tu su se i proslavile, poput Bjelice i Chichateau. Pojavili se neki zanimljivo-intrigantni poput Pušeljina Garaž Vinarije. 

Izneli su svoju ideju inspirisanu pesmom EKV o 5827 ljudi sa dignutim čašama ne nekom beogradskom trgu. Nemaju ništa protiv da se istovremeno vinoljupci okupe i u drugim gradovima Srbije. Da se svetu pošalje slika o vinskoj Srbiji! I lomi se kristal!

Na pitanje šta ih razlikuje od sličnih vinskih manifestacija, osim neprofitabilnosti, odgovaraju to što (preko vinara) dele nagrade svojim posetiocima i što gledaju da svaki festival oplemene nekim umetničkim činom.

Najbolje pitanje postavio je Tomislav Ivanović (Vinopedija- Vinopedia.rs -glasajte!!):  

„Kako obezbediti da se na festivalu ne pojave tehnološki neispravna vina?“, 

 aludirajući da Vinska ilegala u fokus svog interesovanja stavlja male i nove vinarije, a ipak je čine vinski amateri. Odgovor je bio da, kada su organizovali festival u Ciglani, i čuli se sa jednim vinskim ekspertom i naveli mu spisak pozvanih vinarija on im je šeretski poručio: 

„Sjajna prilika da na jednom mestu vidim sve bolesti od kojih boluju srpska vina!“ 

Te to ostaje otvoreno pitanje koje zahteva hitan odgovor, tim pre što Vinska ilegala privlači i sasvim novu publiku.  

7. Međunarodni sajam vina – BEOWINE- ista meta isto odstojanje

 

BEOWINE Sajam vina, po sedmi put zaredom opet je privukao mnogobrojne ljubitelje Bahusovog čarobnog omamljivog napitka. Čini se da je ponuda bila skromnije nego ranije i sa jakom rakijskom opozicijom, ali teška su vremena, pa im ne treba zameriti. Župljani su izgleda postali najveći ljubitelji baš ove manifestacije, jer su se pojavili združeni i nikad brojniji, kako bi srpska politička opozicija samo mogla da priželjkuje. Kad smo još kod izbora, od vina imali je šta da se izabere i probere. 

 

Po brojnosti su se izdvojili i vinari sa Kosova i Metohije (Dečanska vinica, Vinarija Antić, Vinarija Đuričić, Vinica Petrović, Vinarija Manitašević, Vinarija Brkić), Šumadinci (Zadužbina, Aleksandrović, Radovanović, Stari hrast, Rogan, Despotika), vinari iz Srpske (Tvrdoš, Vukoje...), Hrvatske (Zagreb, Ilok, Osijek, Erdut) Vinarija Jokić. Plavac mali je izazivao delirijum njegovih ljubitelja, među koje ubrajam i sebe. Svoju vinsku ponudu izložile su i vinarije: Do kraja sveta, Aleksić, Mačkov podrum, Kovačević, Jović, Dibonis, Zvonko Bogdan, Trivanović, Toplički vinogradi, vinarije iz Lazarevca... Na Sajmu su mesto pronašli i par renomiranih proizvođača delikatesa, meza, bez kojih se i ne može zamisliti normalna konzumacija vina. Zainteresovani su mogli ono što im se dopadne, uz adekvatnu feničansku nadoknadu da bespovratno ponesu kući. 

Pokazalo se, po zna koji put da je odabir hale (2b) za ovu manifestaciju njegova najveća mana. Jednostavno, kada krenete po Sajmu turizma, morate proći i kroz izložbeni prostor Beowine-a sa velikim torbama i rancima namenjenim (za neupućene) prikupljanju turističkih publikacija. Time pravite nepotrebnu gužvu i ometate vinopije u njihovim ritualima. Ali, zaobilazni put je duži i iziskuje višak uloženog rada, tako da ga retko ko praktikuje. Još je gore za vikend, kad se sjuri stampedo oslobođenog radnog naroda, pa se vinskim štandovima i ne može prići. To je nateralo pojedine izlagače da eskiviraju tu gužvu, što im i ne treba preterano zameriti. 

Posebno je bio zanimljiv prateći program na kojem se diskutovalo kako što lepše upakovati vino, kako organizovati vinske festivale, kako upariviti čokolade sa vinima i sa rakijom (Vinarija Dibonis i Reel Chocolate). Na poslednju radionicu, sam nažalost dobrano zakasnio, ali su mi jataci besedili da je bila odlična, što i ne sumnjam. Mačkov podrum nas je upoznao sa novim etiketama. Vinska ilegala sa pozadinom vinskih festivala. Uručene su nagrada pobednicima takmičenja „Beowine Challnege Cup“.

Pino Noar sa Oplenca

Ako biste pitali vinogradare i vinare koja sorta im predstavlja najveći izazov, oni bi vam, sasvim sigurno, istog trenutka odgovorili: "Pino Noar!" Ako biste mene pitali šta bih prvo da probam od crvenih ispalio bih kao iz zapete puške: „just Pino!“

Uprkos dugoj istoriji uzgajanja ove sorte, pino noar sa sobom nosi epitet izuzetno zahtevne sorte, koja iziskuje stalnu negu i strogi nadzor. U našem području, poznatiji pod imenom crni burgundac, ova sorta je veoma osetljiva, a na njen razvoj utiče niz faktora. Veoma je podložna bolestima, a naročito su opasni prolećni mrazevi, letnje kiše i vrućine ali i hladni jesenji dani. Shodno tome, neće vas iznenaditi informacija da je upravo boca pino noara jedne francuske vinarije, jedno od najskupljih vina na svetu. Ah, da, znao sam!

O Pinou sa Oplanca vlasnik vinarije Aleksandrovića, Boža kaže: 

"Pre II svetskog rata, pino noar je bio rasprostranjen po brdima oko Oplenca, a mi danas na vinorodnom brdu Bokanja na 350 metara nadmorske visine imamo 4.5 ha pino noara. U izazov sa pino noarom smo se upustili još 2006, a svaka berba je po sebi bila zahtevna, gde smo dosta pažnje usmerili upravo ka ovoj sorti. Da bi od pino noara napravili kvalitetan Trijumf Noir, ne samo da je neophodno prinos grožđa smanjiti na minimum, gotovo 1kg po čokotu, već je i dugi niz faktora presudan od trenutka berbe, do njegove dalje nege u našim podrumima. Uprkos tome što nam zadaje dosta muke u samom vinogradu, pravo je zadovoljstvo uživati u Trijumf Noir-u kasnije. Veoma sam ponosan na ovo vino, ali isto tako mislim da pino noar još uvek nije doživeo slavu koju zaslužuje na našem području. Za sada u njegovim prepoznatljivim aromama, mirisima i ukusima uglavnom uživaju samo istinski ljubitelji vina."

Na njegovu izjavu nadovezuje se enolog vinarije i tvorac Trijumf Noir-a Vladan Nikolić: 

"Ovo vino ima intenzivnu boju zrele crne trešnje, sa purpurnim odsjajem. Arome su duboke i višeslojne, sačinjene od nota crvenog voća, intrigantnih začinskih tonova i preliva vanile i kokosa, koji potiču iz hrastovine. Ukus je zaokružen, pun i mekan, sa vibrantnim, osvežavajućim talasem voćnih kiselina koji se sliva u dugotrajnu završnicu. Završnica ukusa nas vraća na početak – sve arome se stapaju u savršeni krug svežine i slasti."

Da bi raspravu zaključio poznati somelie(r) i konsultanta vinarije, Stevan Rajt:

"Vino kao što je Trijumf Noir je idealno služiti u čašama za puna i zrela crvena vina koje imaju veće telo i suženo otvaranje, one će Vam omogućiti potpuni doživljaj složenih aroma. Po mogućstvu otvorite ga 30 do 60 minuta pre serviranja, ili još bolje - dekantirajte radi aeracije i što bržeg oslobađanja aroma."

A Votre Sante!

Mačak odelo menja ali ćud nikako

 

U okviru Pratećeg programa ovogodišnjieg Beowine sajma, u petak, vinarija Mačkov podrum predstavila se novim odelcetom za svoje boce za modno-enološku 2016/2017. godinu. Prvo su se, osvrnuli na prošlost vinarije, na korene, onda ukratko na postignuto, a onda izneli šta planiraju. Evocirali smo uspomene sa druženja u Mačkovoj senici, gde se vino proba, jede kašikom i kako treba veseli. I sledeći sastanak ugovorili, ako ne bude pre, u OMB Larder & Lounge (hotel Radisson Blu), 21. aprila u 19 časova. Na meniju je pet jela i dakako pet savršenih vina. 

 

Radionicu je otvorio Sava Jojić, vlasnik vinarije, koji se u privatan biznis, ako se tako može krstiti vinogradarstvo i vinarstvo (ipak je to mnogo više! n.a.)  otisnuo početkom devedesetih godina. Ljudi skloni marketingu posavetovaše ga da hoće da obezbedi pažnju klijenata treba da ponudi „free lunch“ (providnu foru trgovaca,  začetu u Americi davne 1870. godine). „Ručka neće biti, ali smo za kraj ostavili naš bermet i još ponešto...“, sa osmehom na licu, konstatovao je Sava. Otkrio nam je i tajnu da su neki već stare, Mačkove etikete osporavali govoreći da asociraju na firnajz, čak i na nuklearni otpad. A sada se bune protiv novih i traže natrag stare. Nikad narodu ugoditi. A onda je reč prepustio svojoj naslednici, Đurđici Jojić-Novaković, koja je i pokrenula ideju o „novom Mačkovom odelcetu“. 

Predstavljen je novi, modernodizajnirani sajt  koji započinje snimkom iz vazduha.  Agencija Clickers je uz pomoć drona uradilia jedinstveni snimak vinograda i berbe. A onda smo upoznali tvorca novog dizajna Mačkovih etiketa, Nenada Baćanovića, grafičkog dizajnera i kreativnog direktora u "Imagine & George". Kada su se dogovorili da na etiketama neće biti nikakvog grožda i herladike, posao je zaključen. Baćoviću je dizajniranje vinske etikete predstavljalo inspiraciju: „jer to nikad nisam radio!“. Inspirisan delom američkog slikara i rodonačelnika apstraktnog eskspresionizma, Marka Rotka, dizajnirao je Mačkove nove etikete. Nove vinske etikete su svedene, koloritne, i usudio bih se da primetim sjajno dizajnerski prate (opisuju) enološke karakteristike pojedinih Mačkovih vina. Iz aviona je jasno koje je vino belo, koje crveno , a sledeće boje na etiketi da detaljnije opisuju. Bravo!

No, kažimo reč –dve i o Marku Rotku (rođenom 1903. kao Markus Rotkovič  u današnjoj Letoniji). Bio je to američki slikar jevrejskog porekla, a pripadao slikarskom pravcu „apstraktnog ekspresionizma“. Neke od njegovih slika su više od 3 metra, a kada su ga pitali sa koje udaljenosti ih treba posmatrati vrlo precizno je odgovorio: „60 santimetara!“. 

Mark Rotko je retko davao komentare o svojim delima, naročito posle 1950. Govorio je da: „Slike moraju da budu tajanstvene.“  Možda su tajanstvene, ali, rekao bih i basnoslovno skupe. 

Slika "Narandžasto, crveno i žuto" prodata je na Kristijevoj aukciji u Njujorku za rekordnih 86,9 miliona dolara, postavši tako najskuplje savremeno umetničko delo na svetu. Za hotel Four Season u Njujorku, planirao je slike:

 “koje će pokvariti apetit svakom kurvinom sinu koji će jesti u toj prostoriji!” 

Posao nikad nije završio. Serijom “Crne forme” (Black Forms) na izložbi u Tateu, poručio je bogatima da je život ništavan, ali i prolazan. U to se i sam uverio, izvršivši samoubistvo u svom ateljeu 1970. godine.

 

Igor Luković se osvrnuo na poreklo bermeta i više se zadržao na Mačkovom novom proizvodu - Bermetu Diškrecija. Reč "diškrecija" (fr. discrétion) je višeznačna: pažljivost, smotrenost i obazrivost, ali i korupcija. Ovaj bermet je stilski drugačiji to je konstatovao i žiri ovogodišnjeg Beowinea dodelivši mu zlato. Srebro je otišlo Frajli i Šardoneu.

A onda je usledeo najslađi deo radionice – degustacija  Diškrecije uz  slatko čokoladno iznenađenje iz Eugen Chocolate! Poštujem diškreciju, ali ću vam došapnuti da je Mačkov bermet sladak baš koliko treba, a ujedno i simpatično gorak. Ko rođen, što reče Igor, da se spari sa Švarcvald tortom (Schwarzwálde torte) ili vanilicama. Naravno i sa čokoladom, crnom, to već mogu ja da vam potvrdim. 

WineJour je naknadno sproveo anketu kako se vinoljupcima sviđa novi dizajn etiketa Mačkovog podruma i izdvaja par simpatičnih odgovora:

• „smeško, lajk“
• „Mačak odelo menja ali ćud nikako........ a nadamo ni kvalitet vina.“
• „Zar je važno kako je obučen dobar čovek? Isto važi i za vino.“